Posle 44. godine brže starimo – kažu naučnici

Najnovija istraživanja objavljena u avgustu 2024. godine daju naučno objašnjenje da starenje nije postepen proces i često se javlja u „naletima”. Neki od simptoma su nastanak bora, naročito posle 40. godine.

После 44. године брже старимо – кажу научници

Studija profesora Majkla Snajdera sa Univerziteta Stanford otkrila je da najviše starimo oko 44. i oko 60. godine, i da se tada te promene vide na našem licu.

„Postoje periodi u životnoj dobi kada se dešavaju drastične promene”, rekao je genetičar Snajder.

Analizom 135.000 molekula i mikroba kod 108 dobrovoljaca starosti od 25 do 75 godina, uočene su promene u molekulima povezanim sa kardiovaskularnim oboljenjima, metabolizmom.

U pomenutim istraživanjima analizirane su različite vrste molekula, uključujući RNK, proteine, lipide i mikrobiome creva, kože, nosa i usta. Primećeno je da u ljudskom telu tokom dva perioda u životu dolazi do značajne promene u količini različitih vrsta molekula.

Kada starenje postane briga

Nova studija australijskog univerziteta Edit Kovan tvrdi da se entropija – proces sporog i neizbežnog starenja – može usporiti čestim putovanjima. Na njima upoznajemo nove ljude, nova životna iskustva, a sve to nam pomaže u načinu i brzini starenja.

Poznati gastroenterolog dr Vil Bulsivič podelio je nekoliko saveta koji „prkose starenju”.

Šetnja u prirodi i vežbanje bar 30 minuta dnevno smanjuju stres, popravljaju raspoloženje i blagotvorno utiču na probavu.

Hrana bogata vlaknima, voće, povrće, pasulj i semenje. Ovo je vrsta hrane koja daje energiju, čini nas sitim i dugovečnim.

Studija iz 2022. pokazala je da ljudi koji redovno jedu vlakna imaju manji rizik od srčanih oboljenja, raka i drugih uobičajenih uzroka smrti.

Poželjno je i izbegavati alkoholna pića jer učestala konzumacija alkohola povećava rizik od srčanih oboljenja, karcinoma...

Takođe je važno što manje koristimo telefone, kompjutere i televizore, a preporuka je direktan kontakt s ljudima.

Istraživanja pokazuju da usamljenost povećava rizik od demencije za skoro 31 odsto, a vreme ispred ekrana može negativno da utiče na kvalitet sna, izazva stres i depresiju.

Dobar san podržava imunitet, zdravlje srca, kožu i nivo energije. Nedostatak sna, s druge strane, može negativno uticati na pamćenje i produktivnost.