Od hronične zapaljenske bolesti kože pati uglavnom mlađa populacija

Iako hidradenitis supurativu – hroničnu, inflamatornu bolest kože ima oko dva odsto građana, o njoj se i dalje malo govori. Pogađa uglavnom mlađu populaciju, a stručnjaci kažu da razarajuće utiče na kvalitet života pacijenata i njihove okoline.

Već 15 godina sa hidradenitis supurativom živi Ivana Čolović. Prvih šest nije znala od čega boluje, dok konačno nije dobila dijagnozu. To je, kako kaže, promenilo njen život.

„Porodica je takođe trpela. Imam dvoje dece. Nažalost one su navikle da mama ima to što ima, i nekako smo se snalazili. Često sam ostajala u krevetu, nisma mogla da funckionišem“, navodi Ivana Čolović.

„Oboljene se manifestuje promenama, koje su pre svega lokalizovane u pregibima: pazušni region, predeo prepona, debelog mesa, na kojima se javljaju čvorići koji podležu gnojenju. Ti čvorići se otvaraju, gnoj se izlučuje u spoljašnju sredinu, i pacijent je stalno sa tim zapaljenskim lezijama koje su vrlo bolne“, objašnjava prof. dr Miloš Nikolić, direktor Klinike za dermatovenerologiju, UKCS.

Istraživanja pokazuju da i duvan može biti okidač za tu bolest.

„Pušenje je jako povezano sa težinom kliničke slike i svakako ga treba prekinuti, jer 90 odsto pacijenata sa hidradentis supurativom su pušači. Drugi okidači mogu biti različite bakterije, infekcije, koje mogu biti okidač ove imunske reakcije koja dovodi do hronične upale, kao i genetska predispozicija“, napominje prof. dr Mirjana Milinković Srećković sa Klinike za dermatovenerologiju, UKCS.

Kako bi se izbegle komplikacije, važno je, poručuju dermatolozi, da se što ranije postavi dijagnoza i započne sa lečenjem.

„Imamo različite forme bolesti. Blaže forme mogu da se drže i lokalnom antibitskom terapijom i povremenom antibiotskom sistemskom terapijom, koja ima protiv upalno delovanje. Ali za srednje teške i teške forme bolesti ne možemo stalno koristiti antibiotike. Inovativni lekovi, takozvana, biološka terapija koju imamo već šest godina, na pozitivnoj listi Republičkog fonda za psorijazu. Imamo je već više od 10 godine za reumatoidni artritis, i za neke hronične upalne bolesti creva, ali je još uvek nemamo za hidradenitis supurativa“, dodaje porfesorka Milinković Srećković.

U Ivaninom životu sve se promenilo kada je uključena u donatorski program biološke terapije.

„Posle 15 godina sam konačno uspela da odem na godišnji odmor i da uživam u svojoj porodici“, ističe Čolovićeva.

„Prvi korak je da bazu nas pacijenata napravimo, da im olakšamo, jer mnogo njih ne zna da je obolelo“, napominje Predrag Kirovski, predsednik Udruženja pacijenata sa hidradenitis supurativom.

Kako bi se smanjio teret koji ova bolest nosi za pacijente, njihove porodice, celokupno društvo, važno je da podignemo svest.