Oči pamte kao i koža, zato je neophodno da ih štitimo

Stiglo nam je leto, sunce prija, ali previše sunca i uvećano zračenje znaju da oštete vid.

– Ima taj nevidljivi deo radijacije koji najmanje utiče na oči, ali ima i jedan vidljivi deo tog spektra koji dosta utiče na oči, pogotovo u ovom periodu. Kad imate vodenu površinu, vi imate 30 odsto veće izlaganje toj radijaciji nego što je u uobičajenim uslovima. Na planinama je znatno veći procenat, pa čak i do 90 odsto je jače zračenje.

Treba naglasiti da taj vidljivi deo spektra ima veću svetlost i energiju, skoro dva puta više od normalne radijacije i na taj način može da doprinese oštećenju, pogotovo dublje struktura oka.

Da li oko sve pamti kao i koža?

– Pamti, pamti. Postoje razne teorije. Jedna od teorija je da ako imate jednu simultanu ekspoziciju više od pet minuta, neće toliko uticati na oko, ali ako imate više simultanih po pet minuta i taj interval je kraći, onda ćete imati veći kumulativni efekt na oko.

U ovom periodu su isto i češće infekcije, pogotovo na putovanju i šta nam znače sunčane naočare?

– Nisu u pitanju klasične naočare za sunce, to su naočare sa posebnim filterom i manjim stepenom zasenčenja koje daju bolju zaštitu od te radijacije, istovremeno to je neka vrsta zaštite ako neko radi na ovim našim savremenim uređajima, tipa laptop, računar. Ako znamo da više od neke dve trećine populacije do 30 godina provodi više od pet sati dnevno na računaru, to nije dobro. Savet je da nakon 20 minuta rada pogledamo u neku daljinu od 20 metara i da odmorimo oko pola minuta, pa onda da nastavimo.

Koliko god se mi čuvali, infekcije su u ovom periodu češće, od tih klasičnih konjuktivita do nekih drugih oblika koji se javljaju isključivo na bazenima, pa je savet biti u kontrolisanim uslovima. Isprati oči ukoliko se oseti neka smetnja. Voditi računa o dodiru ruku i očiju, to je najbitnije da su ruke čiste, a sve ostalo je manje bitno.

Povećana koncentracija hlora može da dovede do iritacije oka koja nije klasična infektivne prirode, ali može isto da smeta.

Kakva je situacija u Vašoj ustanovi za operaciju katarakte i ugradnju sočiva?

– Mi smo na nekom rekordno niskom nivou, ispod hiljadu osoba na listi čekanja. Termini koje dajemo sada su oktobar mesec, što je jedno apsolutno zadovoljavajuće stanje za bilo koju vrstu patologije, koja je čak i uporediva sa nekim drugim oboljenjima, tako da pacijenti praktično ne čekaju na ove vrste intervencije. Nadamo se da će država i dalje stajati iza nas kao što stoji i da ćemo tako dalje raditi u budućnosti.

Operacija katarakte je uglavnom za stariju populaciju, ali neretko i kod mlađih.

– Dve su stvari karakteristične za ovaj period. Imate nove tehnologije u smislu intraokularnih sočiva koje se ugrađuju, sa kojima možete istovremeno gledati na daljinu, voziti noću i ne možete čitati na 25-30 centimetara, ali gledati na računar možete komotno. To je jedna nova vrsta koja ima i filtere, između ostalog kao zaštita od sunčeve svetlosti. To je jedna prilično pristojna tehnologija, pogotovo za mlađi svet i vrlo, vrlo poželjna stvar.

S druge strane, imate nove lekove u terapiji degeneracije žute mrlje koji su vrlo moćni i omogućavaju nam da rešavamo stvari koje su do sada bile prilično nerešive. Znači to je jedan manji procenat, ali to su isto vrlo dobri lekovi, ne vrlo dobri nego novi lekovi sa nekim novim ciljevima i potpuno drugom nekom aktivacijom i onda prilično nam pomažu u terapiji ovih problema. I svakako, ako se odreaguje na vreme ne mora da se izgubi vid.

Koliko često bi trebalo da proveravamo vid u određenim godinama? Šta je prevencija?

– Za one koji nemaju očne probleme, redovne godišnje kontrole, a za one koji imaju, šest meseci bi bilo poželjno. Ako imate jedan konstantan zamor, sa gubljenjem fokusa, sa smanjenom kontrastnom senzitivnošću, povremeno duplim slikama i stalnom glavoboljom koja može biti povremena je znak da nam je potrebna oftalmološka kontorla.