Hipohondri stalno brinu o zdravlju, ali žive kraće

Hipohondrija se može definisati kao poremećaj, a u medicinskim krugovima je preciznije oslovljavaju kao zdravstvena anksioznost. Karakteriše je neutemeljeno verovanje da je ozbiljno zdravstveno oboljenje prisutno.

Može biti ispoljeno čestim posetama doktoru ili, potpuno obratno, izbegavanje lekara zbog straha da bi stvarna i potencijalno smrtonosna bolest mogla da bude dijagnostikovana.

Švedski stručnjaci pratili su tokom dve decenije 42.000 ljudi, od kojih oko hiljadu sa zdravstvenom anksioznošću. Tokom toga perioda, kod ljudi sa poremećajem primećeno je da žive kraće i to u proseku oko pet godina.

Primećen je povećan rizik i od prirodne i od neprirodne smrti. Rezultati studije su naveli stručnjake na zaključak da ljudima sa zdravstvenom anksioznošću zaista nešto fali.

Što se prirodnih uzroka smrti, oni koji pate od zdravstvene anksioznosti imali su povećanu smrtnost od kadriovaskularnih i respiratornih bolesti. Zanimljivo je da nije zabeležena veća incidenca oboljevanja od kancera, što je čudno jer je među ovom populacijom strah od kancera posebno velika.

Glavni uzrok neprirodnih smrti bilo je samoubistvo – čak četiri puta češće nego kod ostale populacije.

Kako objasniti nalaze?

Poznato je da je zdravstvena anksioznost snažno povezana sa psihijatrijskim poremećajima, koji povećavaju rizik od samoubistva.

Ukoliko se u obzir uzme i činjenica da se hipohondri često osećaju stigmatizovanim i odbačenim, to može doprineti anksioznosti i depresiji koje mogu dovesti do samoubistva.

Povećani rizik od prirodnih uzroka je malo teži za objasniti. Alkohol, pušenje i korišćenje narkotika su češći kod anksioznih ljudi i onih sa psihijatrijskim poremećajima. Takvi poroci mogu značajno da utiču na dužinu života.

Zdravstvena anksioznost je češća kod ljudi koji su imali člana porodice sa ozbiljnom bolešću. Pošto mnoge ozbiljne i fatalne bolesti imaju genetsku komponentu – moguće je i da tu leže neki uzroci za višu smrtnost – životni vek skraćen je zbog „faličnih“ gena.

Ipak, švedski naučnici kažu da, uprkos svemu, doktori treba da budu na oprezu za skrivene stvarne zdravstvene probleme pacijenata i saslušaju ih sa velikom pažnjom. Ljudi sa zdravstvenom anksioznošću mogu i zaista da budu bolesni, a apriori odbacivanje njihovih strahova može takođe da bude veoma štetno.