Novi lekovi za onkološke pacijente, skrining od nezamenjive važnosti u borbi protiv kancera

U prethodnom periodu u mnoge zdravstvene ustanove širom Srbije stigla je nova dijagnostička oprema – od rendgena, skenera, magnetnih rezonanci, ali i mamografa.

I Opšta bolnica u Leskovcu nedavno je dobila i mamograf i novu magnetnu rezonancu, a održana je i tribina posvećena borbi protiv humanih papiloma virusa, izazivača mnogih i malignih i benignih oboljenja.

Važno da i dečaci prime HPV vakcinu u što većem broju

Minjina 16-godišnja ćerka među prvima je primila HPV vakcinu u Leskovačkom dečjem dispanzeru. Kao zdravstveni radnik svesna je, kaže, da je prevencija ključna.

„Ona je primila tri doze, odnosno prvu vakcinu, pa onda još dve revakcine. Da li je to bilo šest meseci ili kako, već po tom njihovom redovnom kalendaru, bez ikakvih problema, potpisala sam saglasnost jer je maloletna. Ali zaista nemam nikakvu dilemu, i mislim da smo pametnu stvar uradili za naše zdravlje, i za moje dete konkretno”, rekla je Minja Marković.

Vakcina protiv humanog papiloma virusa štiti od infekcija i malignih bolesti, pre svega raka grlića materice. Uz obavezan pregled pedijatra daje se u dve, odnosno tri doze.

„Najidealnije je da prime i dečaci i devojčice u uzrastu od 12 do 14 godina, i pre stupanja u intimne odnose, baš iz razloga, znači pre nekog kontakta sa virusima iz HPV grupe”, rekla je Slađana Cvetanović, načelnik Dečjeg dispanzera u Leskovcu.

U većini slučajeva nismo ni svesni da smo nosioci humanog papiloma virusa koji su odgovorni za mnoge karcinome i kod žena i kod muškaraca. Prednjači rak grlića materice koji sve više pogađa mlađe osobe.

„Svakog dana minimum jedna, do dve žene izgube život, a četiri nove obole. Znači negde na godišnjem nivou imamo preko 1.300 obolelih, a negde oko 500 umrlih žena. Što znači da karcinom grlića materice zauzima negde drugo mesto po broju karcinoma, odnosno oboljenja u našoj zemlji, odmah posle karcinoma dojke”, izjavila je Danijela Cvetanović, načelnik Ginekološke službe Doma zdravlja u Leskovcu.

Sa dugogodišnjom HPV imunizacijom, Australija je na putu da iskoreni karcinom grlića materice. U Srbiji je za godinu i po dana vakcinisano tek pet odsto dece mladih od devet do 19 godina.

„Trideset hiljada dece je primilo prvu dozu vakcine, odnosno završiće kompletnu vakcinaciju. Oko 6.700 dečaka je vakcinisano. Najbolji obuhvat je i u najvećim gradovima, Beogradu, Novom Sadu, Nišu”, kaže dr Katarina Boričić iz Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“.

„Ako znamo da svaki muškarac preko 15. godine nosi makar jedan tip onkogenog virusa, onda je jasno koliko je bitno i da se oni vakcinišu. Tako da ono što mi sada moramo da uradimo, jeste da nastavimo sa HPV kampanjom, da se poveća obuhvat, odnosno broj vakcinisanih uopšte, a naročito da radimo na povećanju broja vakcinisanih dečaka”, istakla je prof. dr Sanja Radojević Škodrić.

HPV vakcina nije lek, već prevencija. Na njen značaj ukazuje udruženje „Roditelj”, organizovanjem tribina i predavanja.

„Na teritoriji cele Srbije upravo se radi dodatna anketa za roditelje koji žele da učestvuju na tribinama i da saznaju nešto više, odnosno baš ono što im je potrebno. Tako da ćemo u narednom periodu nekako uključiti u škole i roditelje koji jesu u tim školama“, kaže Gordana Plemić, direktorka udruženja „Roditelj“.

Devetovalentna vakcina protiv humanih papiloma virusa, koju pominju lekari, bezbedna je, efikasna i u našoj zemlji besplatna do 19. godine.

Rak pluća i nova lista lekova

Najčešća i najsmrtonosnija maligna bolest u Srbiji jeste rak pluća. Godišnje oboli oko 7.000 ljudi, a rak pluća odnese gotovo 6.000 života svake godine. Gošća serijala Rak je izlečiv je doktorka Milica Kontić Jovanović, načelnica Odeljenja za savremene terapije Klinike za pulmologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, koja je podelila lepe vesti iz Fonda za zdravstveno osiguranje

„Najavljeno je proširenje liste lekova, između ostalog i za pacijente sa karcinomom pluća, to je nešto što očekujemo da će naši pacijenti imati prilike da dobiju tokom sledeće godine, ali ono što je najavljeno, to je proširenje liste u smislu proširenja indikacija za već postojeće lekove kojima mi za sada lečimo naše pacijente. Tako da je to zaista dobra prilika da što više pacijenata dobije inovativnu terapiju i samim tim bolje rezultate lečenja”, rekla je dr Kontić Jovanović.

Proširenje indikacija ima poseban značaj za inovativnu terapiju.

„Kada je u pitanju imunoterapija, mi smo do sada imali mogućnost da lečimo samo pacijente koji su tzv. visoki ekspresori. Dakle, to je bila jedna trećina pacijenata. A sada, po najavama Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, će ovu mogućnost imati i pacijenti koji imaju nisku ekspresiju, što podrazumeva još jednu trećinu pacijenata. I to nije jedino, dakle, najavljene su i promene i lečenja ciljenom terapijom pacijenata u adjuvantnom setingu, postoperativno koji imaju određene mutacije. Tako da se sve više povećava broj pacijenata koji će moći da se leči imunoterapijom, što je zaista velika stvar”, dodala je dr Kontić Jovanović.

Izazovi u postavljanju dijagnoze

Savremena imunoterapija donosi pacijentima duži period preživljavanja i bolji kvalitet života i zato je nazvana revolucionarnom

„Ona ima potpuno drugi mehanizam dejstva od ove standardne hemoterapije koja se ranije primenjivala i koja je bila osnova lečenja. To je prva terapija koja ne deluje na tumor, generalno se primenjuje u onkologiji, ne samo karcinoma pluća, nego deluje tako što stimuliše odbrambene mehanizme pacijenta. Tako da, iz tog razloga je revolucionarna. Donela je ogromne benefite za pacijenta, pre svega duže preživljavanje i manju toksičnost”, objašnjava gošća RTS-a.

Đorđina Jovanović je članica udruženja „Punim plućima“, i kada je čula za ovo proširenje liste, ona je rekla „da će biti još Đorđina u Srbiji“. Nekoliko godina imamo tu terapiju u Srbiji, više stotina pacijenata je dobilo. „Naša iskustva su dobra, Đorđina naravno nije jedini takav primer. Imamo pacijente koji imaju odlične odgovore na inovativnu terapiju, koji imaju odličan kvalitet života”, rekla je doktorka.

„Ono što je možda najveći problem u Srbiji generalno je to što je kod više od 50 odsto pacijenata u trenutku dijagnoze bolest već uznapredovala, dakle u metastatskom stadijumu. I to je jedan od uzroka zašto je smrtnost od karcinoma pluća u Srbiji veća nego u drugim zemljama. Dakle nije samo učestalost od ove bolesti veća, nego i smrtnost veća jer se kod nas, zbog toga što još uvek nije započela primena skrininga, još uvek imamo veliki broj pacijenata koji se javljaju u odmakloj fazi bolesti, te naravno ne očekujemo tako dobre rezultate kao kod pacijenata koji se javljaju u ranom stadiju”, kaže dr Kontić Jovanović.

Na neke faktore rizika ne možemo da utičemo, ali na ostavljanje duvana – možemo

Na dnevnom nivou, u Srbiji se 13. života izgubi zbog karcinoma pluća. Vojvodina ima organizovan skrininga, a bilo je najava da će skrining biti uveden prvo kao pilot projekat i u drugim delovima naše zemlje, od Beograda pa dalje.

„Karcinom pluća se samo kod 15 procenata pacijenata otkrije u ranom stadiju kada postoji mogućnost operativnog lečenja i praktično, da kažemo, i izlečenja. To je mali procenat. Skrining bi taj procenat pacijenata značajno povećao, jer bi omogućio da se bolest otkrije u ranoj fazi, kada ona još ne daje neke simptome. I bez skrininga praktično da nema neke šanse da se otkrije u tako velikom procentu ranog stadija karcinoma pluća”, kaže gošća RTS-a, i dodaje da među početnim simptomima koje ne smemo da ignorišemo kada pominjemo karcinom pluća, jesu kašalj, iskašljavanje, pa i otežano disanje, zamaranje pri naporu...

„To budu neki početni simptomi inicijalne faze, dakle dok je bolest u ranom stadijumu. I to je razlog zašto mnogi pacijenti previde da je kašalj postao intenzivniji, uporniji, duže traje. Praktično, se jave lekaru tek kada primete gubitak telesne težine, bolove u grudnom košu, iskašljavanje krvi ili sukrvice. A kažem, uglavnom, i u toj fazi bolest već uznapredovala. Najznačajniji faktor rizika, naravno, je pušenje”, kaže načelnica Odeljenja za savremene terapije Klinike za pulmologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.

U narednoj 2024. godini, očekuje se i usvajanje zakona o potpuno zabranjenoj upotrebi dima u zatvorenom prostoru.

„Mi znamo da je pušenje faktor rizika broj 1 za karcinom pluća. I zaista, to je jedna od retkih stvari na koju čovek sam može da utiče. Na neke stvari ne možete, kao što je aerozagađenje ili genetska predispozicija, da živite tu gde živite, ali pušenje zavisi od čoveka samog, i zaista razorno deluje na zdravlje. I to je isto jedan od razloga zašto Srbija ima ovako loše statistike i ovako ogromnu učestalost karcinoma pluća. Jer je to direktno povezano sa procentom pušača u opštoj populaciji, koja je preko trećine odraslog stanovništva. To su zaista ogromni brojevi”, zaključila je dr Milica Kontić Jovanović.

Saveti su prestanak pušenja, redovne kontrole, skrining u vidu redovnih kontrola, jednogodišnji niskodozni skener grudnog koša za sve pušače koji imaju više od 50 godina, i duže od 30 godina pušačkog staža.