Post je idealna prilika da detoksikujemo svoj organizam

Tokom posta na trpezi nema proizvoda životinjskog mesa, mlečnih proizvoda i jaja. U zimskim mesecima namirnice životinjskog porekla imaju više masnoće što nam daje osećaj sitosti i toplote organizmu, navodi gošća Jutarnjeg programa dr Veroslava Stanković.

„Međutim, i post može da se potpuno dobro organizuje tako da nemamo nikakvih posledica po naše zdravlje. Proteine možemo da nadoknadimo iz ribe ili nekih mahunarki, iz orašastih plodova, povrća, voća“, napominje nutricionistkinja.

U toku posta pre svega možemo da detoksikujemo organizam, ističe ona. Četrdeset dana nije dug period tako da generalno post ne bi trebalo loše da utiče na naš organizam, posebno ako se ima u vidu da pravilna ishrana podrazumeva da tokom nedelje tri dana jedemo posnu hranu, dva puta nedeljno ribu i dva puta meso.

„Tako da ta dva dana mesa mogu da se nadoknade ribom i mahunarkama. Četrdeset dana nikako neće dovesti do bilo kakvih posledica, odnosno do manjka proteina jer znamo da je riba puna svih esencijalnih amino-kiselina, da je pasulj preporučljiv u pojedinim načinima ishrane, naročito u borbi protiv hiperholesterolemije, ponekad i zamena za meso. Da koštunjavo voće, osim što ima sve proteine, ima i dijetna vlakna, ima i vitamine i omega-tri masne kiseline“, objašnjava dr Stanković.

Post, u stvari, treba iskoristiti za bolje funkcionisanje organizma – za regulisanje metabolizma ugljenih hidrata, jutarnjeg i dnevnog nivoa šećera u krvi, snižavanje nivoa holesterola i triglicerida.

Samo pravilan post dovodi do zdravstvenih prednosti

Većina ljudi posnu ishranu bazira na ulju, margarinu i proizvodima od ulja, ali kako naglašava nutricionistkinja, margarin bi trebalo izbaciti iz upotrebe jer sadrži transmasne kiseline.

„Što se ulja tiče, maslinovo ulje je ono koje bi trebalo da bude dominantno na trpezi, od komine za pripremu, ekstradevičansko za prelivanje. To su te mononezasićene masne kiseline koje inače u upotrebi treba da bude oko 20 odsto i one odlično deluje na kardiovaskularni sistem“, naglašava dr Stanković.

Psihološka glad

Mnogi se žale da tokom posta češće osećaju glad i da im se čini da nikada nisu siti. Gošća Jutarnjeg programa smatra da je u pitanju psihološka glad jer ne jedemo meso, mleko i mlečne proizvode, pa nam se čini da ćemo biti gladni.

„Ukoliko se unosi dovoljna količina integralnih žitarica koje imaju složene ugljene hidrate koji se dugo zadržavaju u našem organizmu, daju osećaj sitosti; ako se unosi salate, još uvek imamo sveže salate, riba, povrće, možemo da tu sitost nadomestimo, odnosno taj osećaj gladi, i da napunimo želudac.“

Takođe, tokom posta mnogi preteraju sa unosom voća, naročito suvog voća koje je bogato ugljenim hidratima i prostim ugljenim hidratima, tako da se mnogima dogodi da iz posta izađu sa nekoliko kilograma viška.

Nutricionistkinja naglašava da princip pravilne ishrane važi i u toku posta i podrazumeva tri obroka dnevno i jednu do dve užine, u zavisnosti od vrste posla i stepena fizičke aktivnosti.

„Ukoliko imamo jedan do dva obroka, onda stvarno gladujemo i onda naš organizam pati i onda će osoba unositi pre svega ugljene hidrate kako bi podigla šećer, a onda posle toga sve što se nađe na trpezi ili u frižideru“, napominje dr Stanković.

Post na vodi i glavobolje

Deo ljudi tokom posta hranu priprema isključivo na vodi i dešava se da im to izaziva česte glavobolje ili neke zdravstvene tegobe.

Post na vodi smanjuje mogućnost naše fizičke aktivnosti, napominje nutricionistkinja, tako da se glavobolje javljaju usled hipoglikemije, pada energije.

„Te osobe bi trebalo da se konsultuju sa lekarima ili nutricionistima i da im se izbalansira obrok i da im se ako je potrebno propiše suplementacija“, naglašava dr Veroslava Stanković na kraju gostovanja u Jutarnjem programu.