Profesorka Patrik: Klimatske promene su najveća pretnja zato što utiču na celu planetu u isto vreme

U ovom trenutku milijarde ljudi žive na mestima koja su zahvaćena klimatskim promenama, pa će milioni morati da se presele na mesta gde će biti dostupne hrana i voda.

– Klimatske promene izazivaju probleme kao što su ekstremne vremenske prilike, širenje bolesti, ali takođe i pojačavaju druge globalne pretnje zbog načina na koji deluju. Zato ljudi moraju da migriraju, a to prouzrokuje i druge pretnje u društvu.

Šta smo naučili iz ove pandemije? Vi radite u Centru za kontrolu i prevenciju bolesti u Americi.

– Naučili smo mnogo toga sa naučne strane kad se radi o kovidu 19 i uspeli smo da dođemo do vakcina. Nikada u istoriji nismo prizveli toliko vakcina. Ono što smatram da je posebno važno sa stanovišta komunikacije, to su najveći izazovi sa naučne strane.

Naučnici su mnogo naučili i znaju šta rade, ali ljudi, ako želite da sarađuju i da se zaštite, da zaštite svoje zajednice, moraju biti u stanju da komuniciraju s njima na način koji je njima razumljiv. Postoji mnogo otpora jer naši mozgovi funkcionišu tako da se opiru stvarima zbog kojih se osećamo nelagodno i zbog kojih osećamo strah ili tugu ili ono što nas plaši.

Učimo da budemo transparentni, vlade država moraju jasno da kažu šta rade povodom tih pretnji. Znači, reći ljudima ono što znate, reći ljudima ono što ne znate, reći im šta činite da otkrijete ono što ne znate, redovno obaveštavati ljude, pa će tako ljudi slediti preporuke koje im dajete.

Na početku ste pomenuli eventualne nove pandemije, da li očekujete da će ih biti? I kakve?

– To je dobro pitanje, niko ne zna zasigurno i ja svakako nisam stručnjak u toj oblasti, ali mogu vam reći da Svetska zdravstvena organizacija, čak i na svom veb-sajtu ima spisak potencijalnih novih pandemija koje mogu da se pojave. Neke od njih su respiratorni virusi, neke nisu, ali kada se vratimo na klimatske promene, smatra se da će one izazvati češće i verovatnije pandemije.

Svi možemo da učinimo razne stvari u svojim životima. Možemo da izbegavamo rasipanje hrane koje znatno doprinosi klimatskim promenama. Možemo da izbegnemo brzu modu, kako je nazivamo, kada kupujemo stvari, pa ih onda samo bacamo i to doprinosi klimatskim promenama.

Ali tu je potrebno mnogo više od individualne akcije. Vi lično ne možete da zaustavite klimatske promene, niti bilo koju od ovih pandemija. Tako da je tu ponovno potrebna komunikacija, moramo da razgovaramo, moramo da prenesemo šta se dešava. Ako ne govorimo o pretnjama, onda ne možemo da se organizujemo da bismo se nosili s njima.

Kako se procenjuje, svet se suočava sa manjkom zdravstvenih radnika i šta je to što možemo u ovom trenutku da uradimo dok ne bude kasno?

– Da, apsolutno, to je problem svuda, pa i u SAD. Pandemija je zaista strašno pogodila zdravstvene radnike u celom svetu. Ja sve sagledavam sa stanovišta komunikacije, i slušanja zdravstvenih radnika. Šta je to što im treba, kakva vrsta podrške im treba na poslu da bi ostali na tom poslu.

Moramo omogućiti da ti ljudi osećaju da imaju podršku na svom poslu. Moramo komunicirati i sa javnošću i da bi ljudi shvatili da su to zaista stresni poslovi i ti ljudi se staraju o nama. Moramo i mi da se postaramo o njima. Moramo da promenimo kulturu. Moramo pokazati saosećanje prema zdravstvenim radnicima koji brinu o nama.

Kako da nam veštačka inteligencija pomogne, a ne odmogne. U Kanadi na najvećem skupu o veštačkoj inteligenciji govorilo se o zakonskim okvirima koji moraju da se postave na nivou svih zemalja. Šta možemo da učinimo?

– Sve vrste tehnologije, uključujući i veštačku inteligenciju, mogu da izuzetno pomognu našem zdravlju, da živimo duže i zdravije, zahvaljujući tehnologijama. I veštačka inteligencija može da pomogne.

Odlična je u otkrivanju anomalija oko nekih bolesti i sličnim stvarima, ali ona je veoma pametna i postaje pametnija. Ako već nije pametnija od nas, svakako će uskoro biti, tako da moramo da sarađujemo na pravnom okviru, da smislimo kako da regulišemo korišćenje veštačke inteligencije, da bismo je koristili samo u dobre svrhe i kako ne bismo dozvolili da informacije dođu do loših aktera koji bi ih iskoristili za druge svrhe.

Šta savetujete našim stručnjacima?

– Iskreno preporučujem da se potrude da imamo dobre komunikatore, ljude koji mogu da sve te naučne kompleksne izraze prevedu na svakodnevni jezik. Pandemija, veštačka inteligencija, klimatske promene, to su složena pitanja koje prosečna osoba ne razume, tako da moramo da imamo ljude koji mogu da objasne te naučne pojmove jasnim jezikom za javnost.