Divlji kesten rešava probleme proširenih vena i krvnih sudova

Divlji kesten je prvenstveno poznat ljudima po tome da je dobro, efikasno i bezbedno sredstvo koje može da pomogne svim ljudima koji imaju proširene vene, koji imaju osetljive kapilare sklone pucanju, napominje Momčilo Antonijević.

Međutim, mnogi ne prave razliku između divljeg i pitomog kestena koji može da se jede.

„Divlji kesten je onaj koji se sadi u parkovima. Njegove plodove možemo sada svuda da sakupimo. On se zove Aesculus hippocastanum na latinskom jeziku. A pitomi kesten ili Castanea sativa je zapravo mnogo bliži rođak bukvi nego što je rođak divljem kestanu. On nema lekovito dejstvo na proširene vene, ali ima neke svoje druge korisne osobine“, napominje narodni travar.

Divlji kesten jedno je od najboljih biljnih sredstava protiv proširenih vena zato što deluje na nekoliko različitih principa. Pojačava jačinu osetljivih krvnih sudova i smanjuje njihovu propusnost, zapravo smanjuje filtraciju tečnosti i elektrolita u prostor izvan krvnih sudova.

Takođe, sadrži tanin koji pomaže da krvni sudovi ostanu jaki, i flavonoide, koji se nazivaju još i vitamin P, koji takođe utiču na jačanje krvnih sudova.

„Ali ono što je prvenstveno lekovito u divljem kestanu je jedna supstanca koja se zove escin. U pitanju je saponin. Pored njega tu je eskuletin, eskulatein. To su sve supstance koje zapravo pomažu ljudima koji imaju osetljive krvne sudove i vensku insuficijenciju“, napominje Antonijević.

Preparati od divljeg kestena koriste se kako za spoljnu upotrebu, a mogu i da se piju, mada je dugo postojala dilema da li je toksičan ili ne. Ali istraživanja su pokazala da je on potpuno bezbedan za upotrebu.

„Uz tu terapiju divljim kestenom bilo bi jako dobro da se pije neki čaj, recimo od kokotca, Melilotus officinalis. To je biljka koja može da upotpuni delovanje divljeg kestena, a kada je spoljna upotreba u pitanju, onda se on savršeno kombinuje sa nevenom, specijalno uljanim maceratom ili melemom od nevena, u koji bi, recimo, u idealnom slučaju, bilo dodato eterično ulje smilja“, objašnjava Antonijević.

Zbog povoljnog uticaja na jačanje krvnih sudova divlji kesten se preporučuje i ljudima koje imaju problem sa hemoroidima. I u tom slučaju može se koristiti i za spoljašnju i unutrašnju upotrebu.

„Ali je jako važno piti čajeve koje sadrže u sebi sluzaste materije, da bi stolica bila meka i da bi varenje bilo normalno. Tu prvenstveno mislim na laneno seme i na hajdučku travu. Međutim, jako je važno da se koristi svež divlji kesten“, ističe travar.

Prirodni deterdžent od divljeg kestena

Zahvaljujući escinu kada se divlji kesten rastvori u vodi stvara se vrlo stabilna pena, tako da na jesen možemo da napravimo veoma blag, a s druge strane, efikasan deterdžent za pranje vunenih tkanina, posebno ako u njega dodamo nekoliko kapi eteričnog ulja, lavande ili ruzmarina, kako bi veš prijatno mirisao.

Istovremeno korišćenjem ovog deterdženta zaštitićemo odeću od moljaca.

Isto tako, od divljeg kestena se može napraviti i šampon koji će odlično delovati na kosu. Jednu šaku očišćenog kestenja preliti sa pola litra ključale vode. Promeša se i ostavi da stoji 15 minuta. Nakon toga štapnim mikserom ili blenderom samleti kestenje. Dobiće se gusta penušava tečnost koju teba ostaviti da se nataloži, a zatim procedi kroz cediljku i gazu. Ovako dobijen šampon može da se čuva u frižideru do dve nedelje.

Blagotvorna dejstva pitomog kestena

I pitomi kesten sadrži veliku količinu tanina, naglašava Momčilo Antonijević, i zbog toga se na primer koristi u veterinarskoj medicini kao dobro sredstvo protiv proliva kod životinja.

„Divlji kesten nosi svoje latinsko ime Aesculus hippocastanum od reči hipos, što znači konj, jer se nekada koristio protiv emfizema pluća kod konja“, dodaje narodni travar.

Pitomi kesten nema gorak ukus kao divlji i zbog toga je mnogo prijatniji i zdraviji za upotrebu u kuhinji. Inače, endemski pitom i kesten u Srbiji raste u okolini manastira Milešava. Plodovi pitomog kestena sadrže velike količine vlakana, kojih inače ima sve manje u svakodnevnoj ishrani, i skoro da zadovoljavaju u potpunosti dnevne potrebe za vlaknima.

Pitomi kesten sadrži složene ugljene hidrate koji se polako vare i zbog toga daje osećaj sitosti. Sadrži i vitamin C i bakar, tako da utiče na jačanje krvnih sudova i on.

„Pored ovih mikroelemenata bogat je i kalijumom koji je izuzetno važan kod ljudi koji pate od visokog krvnog pritiska, tako da je kesten odlična hrana i nutricionistička preporuka za sve ljude koje muči hipertenzija“, ističe travar.

Kesten obiluje složenim ugljenim hidratima koje se lagano vare, mada se kod nas on uglavnom vezuje za poslastice i za slatkiše, za čuveni kesten pire. Međutim, on je namirnica koja se, posebno u planinskim krajevima Alpa ili u Italiji, koristi za mešenje hleba od kestenovog brašna, pravi se pasta od kestenovog brašna. Takođe je odličan u čorbama i uz divljač.

„Bolje je jesti kuvani nego pečen kesten, posebno kada se skuva i kada se ohladi, on djeluje vrlo blagotvorno. On sadrži u sebi velike količine kalijuma, a vrlo malo natrijuma. Kod ljudi sa srčanim tegobama, vrlo često višak natrijuma može da bude uzrok tegoba, a nedostatak kalijuma takođe može da bude problematičan. Tako da je kesten prava namirnica i za ljude koji imaju srčane tegobe, visok pritisak, ali i za sve ostale, zato što se lako vari, daje nam osećaj sitosti i sadrži puno korisnih i zdravih materija“, zaključuje na kraju gostovanja u Jutarnjem programu novinar Momčilo Antonijević.