Četiri koraka za prevazilaženje sindroma hroničnog umora

Osećaj krivice, anksioznost i bes su uobičajeni emocionalni odgovori za one koji se bore protiv hroničnog umora. Prema izveštaju Instituta za medicinu, procenjuje se da 836.000 do 2,5 miliona Amerikanaca pati od ove iscrpljujuće bolesti koja se manifestuje nedostatkom energije i motivacije, a žene imaju dva do četiri puta veće šanse da dobiju tu dijagnozu u odnosu na muškarce.

Sindrom hroničnog umora se takođe naziva mijalgični encefalomijelitis. Hronična je bolest koju karakteriše ekstremni zamor koji traje više od šest meseci. Ovaj umor se ne može objasniti problemima sa osnovnim zdravstvenim stanjem.

U stvari, jedan od glavnih problema kod ove bolesti, je da ju je nemoguće dijagnostikovati laboratorijskim testovima. Međutim, neki profesionalci veruju da je to usko povezano sa „zamorom“ u radu nadbubrežne žlezde ili upalnim procesima u organizmu.

Simptomi bolesti se mogu pogoršati nakon aktivnosti koje traže više psihofizičke energije. Interesantno je da se simptomi, koji se kreću od veoma blagih do dosta težih, mogu pojaviti a isto tako i nestati bez ikakve najave.

Proces dijagnoze obično počinje isključivanjem mogućih osnovnih bolesti i hroničnih stanja… sve dok jedini izbor nije sindrom hroničnog umora. Ako se ne leči, smanjuje izdržljivost tela, pamćenje i koncentraciju.

Hronični umor može početi iznenada, sa simptomima sličnim gripu. Ali za razliku od gripa, može trajati doživotno.

Pored dubokog umora, sindrom često prate i drugi ozbiljni simptomi, kao što su: bol u zglobovima koji se kreće sa jednog mesta na drugo, bol u mišićima, slaba koncentracija, gubitak pamćenja, uvećani limfni čvorovi, glavobolje, osećaj jeze, noćno znojenje, digestivni poremećaji poput sindroma iritabilnog creva…

Osobe koje pate od sindroma hroničnog umora takođe doživljavaju značajne promene raspoloženja, napade panike, anksioznosti i depresije.

Prema studiji objavljenoj u Porodičnoj praksi, 36 procenata osoba sa ovim sindromom je ispoljavalo depresiju a 22 procenta je „ozbiljno razmišljalo o samoubistvu“. Jednostavno, emocionalne i mentalne nuspojave CFS-a ne mogu se prevideti, a lečenje mora uključivati um, telo i duh.

Uzroci kao nepoznat teren

Još uvek znamo vrlo malo o hroničnom umoru, a nažalost, uzrok je još uvek nepoznat. Postoje preliminarni nalazi da hormonska neravnoteža, loš odgovor imunog sistema, virusne infekcije, hronični nizak krvni pritisak i nedostatak ishrane doprinose faktorima za razvoj ove bolesti.

Pored toga, istraživanja pokazuju da sindrom hroničnog umora može biti povezan sa oksidativnim stresom, celijakijom i osetljivošću na hranu ili alergijama na hranu. Tretman hroničnog umora je veliki izazov

Konvencionalni protokoli lečenja tretiraju simptome, a ne osnovne uzroke. Često se osobama sa sindromom hroničnog umora propisuju antidepresivi i tablete za spavanje.

Drugačiji pristup uključuje alternativne i komplementarne zdravstvene prakse, dobro izbalansiranu ishranu bogatu kalijumom i magnezijumom i eliminaciju alergena u hrani.

Prema studiji objavljenoj u Journal of Alternative and Complementary Medicine, akupunktura, meditacija, magnezijum, l-karnitin i SAM-e (S-adenozil metionin), najviše obećavaju.

Eliminišite moguće alergene iz ishrane

Sve više istraživanja ukazuje na vezu između alergija na hranu i osetljivosti i sindroma hroničnog umora. Alergije na određenu hranu, polen, metale i druge hemikalije iz životne sredine mogu uzrokovati hronični umor. Koliko su ova stanja povezana govori i studija koja navodi da se se od 84 pacijenta koji su upućeni lekaru zbog „neobjašnjivih problema sa varenjem“, skoro svi (osim jednog) kvalifikovali za dijagnozu sindroma hroničnog umora, i na kraju se ispostavilo da je 85 procenata imalo sindrom hroničnog umora, a 71 procenat je imao fibromialgiju. Zajednički imenitelj, smatraju istraživači, je loša probava i osetljivost na hranu.

Na primer, jedna od današnjih najčešćih osetljivosti na hranu je netolerancija na gluten. Netolerancija na laktozu, alergija na kazein i netolerancija na druge uobičajene alergene takođe mogu biti u korenu hroničnog umora. Drugi uobičajeni alergeni uključuju orašaste plodove, kikiriki, mlečne proizvode, soju, školjke i kvasac.

Osim alergena, problem može napraviti i kandida, pa se savetuje da se uradi test na prisustvo ove gljivice. Istraživanja kažu da je 83 posto učesnika, koji su prešli na ishranu usmerenu protiv kandide, iskusilo smanjenje simptoma povezanih sa sindromom hroničnog umora.

Namirnice koje se preporučuju u borbi protiv kandide su kefir, jogurt, kiseli kupus, zeleno povrće, laneno i čia seme i nezaslađeni sok od brusnice. Potrebno je eliminisati iz jelovnika šećer, voće, alkohol i žitarice.

Kazein, protein u mlečnim proizvodima, može izazvati ozbiljne alergijske reakcije. Alergija na kazein je više od osetljivosti na laktozu; tada imuni sistem proizvodi antitela za zaštitu od proteina i može izazvati oslobađanje histamina u telu. Ovo može izazvati koprivnjaču, začepljenost nosa, piskanje, oticanje usana, usta, jezika, lica ili grla, pa čak i anafilaksiju.

Naravno, najbolji način da se izbegnu ovi simptomi je izbegavanje kazeina. Ovaj protein je koncentrisan u mlečnim proizvodima sa visokim sadržajem proteina, uključujući jogurt, mleko, sir i sladoled.

Povećajte unos vitamina B

Istraživači su otkrili direktnu vezu između smanjenog nivoa vitamina B i sindroma hroničnog umora. Hrana bogata vitaminom B6 uključuje divlju tunjevinu i losos, banane, govedinu, slatki krompir, ćuretinu, lešnike, beli luk, spanać.

Vitamin B6 pomaže u sprečavanju i ublažavanju umora i podržava zdrav imuni sistem. Kao što je navedeno, neki istraživači veruju da određeni virusi igraju ulogu u jačanju sindroma umora, pa tako povećanje nivoa B6 može biti od pomoći jer podržava borbu protiv infekcija.

Vitamin B12 može povećati energiju, smanjiti depresiju, sprečiti neurološke degeneracije i zaštititi od nekih vrsta raka.

Vegani i vegetarijanci su posebno izloženi riziku od nedostatka B12, jer se najčešće nalazi u životinjskoj hrani. Hrana sa vitaminom B12 uključuje goveđu jetru, sardine, tunjevinu, sveži sir, jagnjetinu, mleko, jaja.

Za efikasno lečenje sindroma hroničnog umora, vitamini B su neophodni. Pored hrane bogate vitaminom B, i suplementi u vidu B kompleksa mogu biti od pomoći.

Važnost kalijuma i magnezijuma

Istraživanja pokazuju da i kalijum i magnezijum mogu pomoći u poboljšanju simptoma povezanih sa sindromom hroničnog umora. U studiji objavljenoj u britanskom medicinskom časopisu The Lancet, otkriveno je da pacijenti sa sindromom hroničnog umora imaju nizak nivo magnezijuma koji je uzrokovao nizak broj crvenih krvnih zrnaca.

U ovoj studiji, pacijenti koji su lečeni suplementima magnezijuma sami su prijavili poboljšane nivoe energije, uravnoteženije emocionalno stanje i manje bolove. Na kraju šestonedeljne studije, svim pacijentima kojima je dat magnezijum nivo magnezijuma u crvenim zrncima se vratio na normalu.

Ako imate sindrom hroničnog umora, razmislite o tome da u svoju ishranu dodate ove namirnice bogate magnezijumom: spanać, blitvu, semenke bundeve, jogurt i kefir, bademe, crni pasulj, avokado, smokve, crnu čokoladu i banane.

Kalijum je odgovoran za pravilnu ravnotežu elektrolita u telu. Namirnice bogate kalijumom su avokado, spanać, slatki krompir, kefir i jogurt, beli pasulj, banane, tikvice, suve kajsije i pečurke. Simptomi nedostatka kalijuma uključuju simptome kao što su opšti umor, razdražljivost i grčevi u mišićima.

Opustite se

Hronični umor svakako je iscrpljujući – i fizički i psihički. Patnja od uporne iscrpljenosti, smanjene funkcije mozga, hronični bolov u mišićima i zglobovima, stres, pa čak i osećaj krivice, utiču na telo i psihu.

Dugoročna kontrola stresa i opuštanje moraju biti vitalni deo svakog protokola koji se koristi za prevazilaženje sindroma hroničnog umora. Iako nije lako, imperativ je da oboleli od sindroma hroničnog umora daju sve od sebe da efikasno upravljaju stresom i dovoljno se odmaraju.

Taj „odmor“ znači više od uobičajene rutine spavanja. Posvetite jedan dan u nedelji kada nemate nikakve odgovornosti ili obaveze. Zaista posvetite ceo dan isključivo odmoru.

Osobe sa sindromom hroničnog umora moraju da vežbaju kontrolisanim intenzitetom. Vežbe visokog intenziteta mogu vas ostaviti iscrpljene nekoliko dana, pa se ne upisujte na intenzivne i naporne treninge.

Pokazalo se da terapija umerenim vežbanjem pomaže kod umora, mentalne jasnoće i depresije kod pacijenata sa sindromom hroničnog umora.

Preporuka stručnjaka je da obavljaju aerobne aktivnosti dva puta mesečno, u kombinaciji sa vežbama kod kuće u trajanju od otprilike pet do 15 minuta, pet dana u nedelji.

Učinite spavaću sobu utočištem za opuštanje i bekstvo od stresa. Vaša spavaća soba treba da bude sveža i provetrena uveče, pred spavanje, kako bi vam olakšala da utonete u san, što je od velike važnosti, imajući u vidu da osobe obolele od sindroma hroničnog umora imaju probleme sa spavanjem, a nekada i sa neprijatnim živopisnim snovima.

Eterična ulja su dobra pomoć onda kada ne možete da zaspie. Probajte sa nekoliko kapi u difuzoru ili na slepoočnicama. Eterična ulja koja pomažu u opuštanju su ulje lavande, eukaliptusa, valerijane, kamilice, jasmina.