Ishrana kod pacijenata sa autoimunim bolestima

Osobama koje boluju od autoimunih bolesti savetuju se posebna ishrana koja se bazira na namirnicama koje imaju sposobnost da se bore protiv upala i izbegavanju onih  koje nadražuju creva i provociraju zapaljenske reakcije. 

Na koju autoimunu bolest hrana ima najveći uticaj?

"Hrana najveći uticaj ima na autoimune bolesti gastrointestinalnog trakta (sistem za varenje), Kronovu bolest i ulcerozni kolitis (upalni procesi tankog i debelog creva). Mora da se vodi računa o ishrani, ne sme preterano da se unose dijetna vlakna, mora da se koristi hrana koja nije termički topla, dobro skuvana hrana", rekla je prof. dr Veroslava Stanković. 

Kada govorimo o bolestima kao što je Hašimoto (problem štitaste žlezde), reumatoidni artritis ili psorijaza, na koji način će gorepomenuta hrana uticati na bolest? 

"Zajednički imenitelj ove hrane su aditivi, višak šećera koji deluju proinflamatorno i industrijska ulja imaju omega-6 masne kiseline. Opšte je poznato da, iako nisu zasićene, omega-6 masne kiseline dovode do upalnih procesa u organizmu. Ovo na spisku je zapaljenska hrana. Autoimune bolesti aktiviraju upalne procese, znači naša sopstvena antitela dovode do oštećenja, na taj način organizam sam sebe napada. Ako dodamo i hranu, doći će do pogoršanja bolesti", istakla je profesorka.

Obazrivo sa kupusom i sličnim povrćem kod autoimunih bolesti štitaste žlezde.

"Ako govorimo o Hašimotou, tu bismo trebali da vodimo računa o svim ovim namirnicama. Dodala bih i krstašice, grupu namirnica koja spada u povrće (kupus, karfiol, brokoli). Ove namirnice, prvenstveno kupus, ako se koriste u sirovom stanju i u većim količinama, toksično deluju na štitastu žlezdu, pa mogu da dovedu do oštećenja i da pogoršaju stanje", kaže prof. dr Veroslava Stanković. 

Umerenost je ključ svega, može da se unosi, ali u umerenim količinama

"Nećemo sve izbacivati iz ishrane. Nećemo jaja izbacivati, ali treba smanjiti i upotrebljavati u ograničenim količinama. Tri komada tokom nedelje je sasvim opravdano.", objašnjava dijetolog i dodaje da kod  reumatoidnog artritisa, gde zbog terapije dolazi do osteoporoze, treba upotrebljavati fermetisane mlečne proizvode (jogurt, kefir, kiselo mleko i malo sira), a izbegavati slatko mleko i kačkavalj.

Veštački zaslađivači i njihov negativan uticaj 

"Pojedini veštački zaslađivači, kao što su aspartati, koji se nalaze u bezalhoholnim napicima, deluju na periferni nervni sistem i imaju aditivno dejstvo, mogu da se koncetrišu u našem organizmu, dovode do oštećenja. Sve ove bolesti, kao progresiju bolesti mogu da imaju oštećenje perifernih nervnih završetaka uključujući i reumatoidni artritis, psorijazu, mogu da dovedu do pogoršanja bolesti.", ističe prof. dr Veroslava Stanković. 

Zgušnjivači hrane 

"Gluten može da ima štetne efekte, naročito ako govorimo o glutenskoj enteropatiji koja je autoimuna, odnosno imunosenzitivna. Može da dovede do pogoršanja bolesti", objašnjava dijetolog prof. dr Stanković. 

Da li gluten smeta osobi koja ima Hašimoto, reumatoidni artritis ili psorijazu? 

"Sa glutenskom enteropatijom može da se javi kao posledica i Hašimoto i dijabetes tipa jedan, mogu da se ispolje i da prvi simptomi budu ove autoimune bolesti i da se ne posumnja na glutensku enteropatiju, tako da može da smeta i drugim bolestima", kaže prof. dr Veroslava Stanković. 

Da li treba jesti onda samo bezglutenske žitarice?

"Naravno da ne. Dajemo dominaciju bezglutenskim žitaricama, ali da budu integralne (integralni pirinač, proso, kukuruz, kinoa, heljda)" , razjasnila je doktorka i dodala da spelata ima manji procenat glutena i ne izaziva preterane efekte kod drugih autoimunih bolesti, ali da se kod glutenske enteropatije ne preporučuje. 

Gde najčešće možemo da pronađemo zgušnjivače?

"Zgušnjivača ima svuda. U pojedinim lekovima, žvakama, bombonama. Ima ga u sladoledu, ima ga u gotovim supama iz kesice, u pudinzima, mogu da se nađu u pojedinim vrstama jogurta, naročito u onim koji su gušći", naglašava prof. dr Veroslava Stanković. 

Postoji li neka biljka ili čaj, nešto što bismo detektovali kao zdravo, a da bi naštetilo osobama sa autoimunim bolestima?

"Ehinacea podiže imunitet, ima je u različitim suplementima, ali može da se koristi i kao čaj. Ona podiže imunitet, ali ono što je za autoimune bolesti veoma značajno je da se koriste imunimodulatori, oni moduliraju naš imuni sistem. Kada je potrebno oni ga malo podignu, a kada je potrebno oni ga spuste i smire. Ehinacea se ne preporučuje.", napomenula je prof. dr Veroslava Stanković. 

Imunomodulacija - šta je poželjno koristiti: 
- Beta-glukani
- D vitamin
- Omega 3 masne kiseline (riba, avokado, seme lana, laneno ulje)

Korisno: Ribe bogate omega 3 masnim kiselinama: skuša, inćun i sardela. 

Da li je tačno da osobe koje boluju od autoimunih bolesti treba da favorizuju zeleno povrće i izbegavaju crveno jer ono ima više šećera? 

"Crveno povrće, govorimo o paradajzu i o šargarepi. Paradajz spada u voće, koristimo ga za salatu i stvarno ima veću količinu šećera. Zato se savetuje dijabetičarima da ne koriste velike količine paradajza, odnosno da ga izbegavaju, to se odnosi i na šargarepu. Crvena paprika ima malo šećera, ali ima vitamina C mnogo više nego zelena, tako da možemo da je ne izbacimo u potpunosti", posavetovala je prof. dr Veroslava Stanković i dodala da voće ima fruktozu, a fruktoza je šećer, zbog čega treba voditi računa o količini voća:"Ima minerale, ima vitamine, ali i fruktozu, dvesta grama dnevno je sasvim dvoljno.

Savet: Birati obojeno bobičasto voće

"Banana je dobra, ima rastvorljiva dijetna vlakna, dobro deluje na naše bakterije i ima kalijum. Kod onih koji piju diuretike (lekove za izbacivanje tečnosti) jedna banana je odlična. Ali bih u tom slučaju bananu zamenila narandžom ili mandarinom, koja ima manje šećera, ima dodatne minerale, ili bih bananu zamenila sa našom domaćom tikvom", zaključila je za "RTS ordinaciju“ prof. dr Veroslava Stanković, specijalista ishrane zdravih i bolesnih.