Oboljenja srčanih zalistaka, kada srce mora da radi duplo više

Zalisci na srcu usmeravaju krv i omogućavaju da se krv kreće u jednom pravcu, odnosno da se ne vraća u komore i pretkomore nakon ispumpavanja, kaže kardiolog Marko Banović, iz Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.

Brojna su oboljenja koja mogu da ih pogode, od toga da počnu da puštaju krv da se vraća, ali i da otežaju ispumpavanje krvi iz srca.

„Oboljenja mogu biti urođena, posledica reumatske groznice i, danas najčešći oblik, degenerativno oboljenje. Faktori rizika su artero skleroza, povišen krvni pritisak, pušenje, masnoće u krvi i šećer. Beleži se značajan porast učestalosti degenerativnih oboljenja, što poprima epidemijske razmere“, ističe Banović.

Prema njegovim rečima, urođena oboljenja se javljaju kod mlađih pacijenata, dok degenerativna najčešće kod starijih.

Proces degenerativnog oboljevanja zalistaka je dugotrajan i može trajati decenijama. Zlatni standard otkrivanja problema na zaliscima je ultrazvuk srca, kojim može tačno da se proceni stanje.

Najčešći simptom je gušenje, jer srce zbog obolelih zalistaka mora mnogo brže i jače da radi da bi snabdelo telo krvlju.

„To vam je kao kada imate automobil i umesto na 900 obrtaja, on mora stalno da radi na tri ili pet hiljada. Svaki motor, od 'fiće' do 'mercedesa' će u nekom trenutku da popusti“, objašnjava Banović, navodeći da simptomi mogu biti i nesvestice, vrtoglavice, gubici svesti, bol u grudima, aritmije.

Kovid kao sistemska bolest takođe utiče i na srce, tako što nanosi štetu unutrašnjem sloju krvnih sudova.

Što se lečenja tiče, Banović kaže da su zalisci pre svega mehanički problem i tako se moraju rešiti. Lekovi, nažalost, ne pomažu mnogo.

„Zalistak može da se ili popravi ili zameni i to operacijom na otvorenom srcu što je moguće manje invazivno, ali i bez otvaranja grudnog koša, već kroz prepone, slično kao i kada se stavlja stent“, ističe Banović.