Svetski dan spavanja – kako i „sove“ i „ševe“ mogu da utiču na kvalitet sna

Ima dana kada nam se čini da smo stalno umorni. Glavobolja, nedostatak energije, iscrpljenost često su posledice lošeg sna.

„Promena vremenskih prilika – poslednjih dva dana smo bili svedoci, zapravo, četvrtog godišnjeg doba u Beogradu – od izrazito toplog dobrog i lepog vremena, do kišnog i tmurnog. Upravo te promene vremenskih prilika, volimo da kažemo vremenskih akorda, jesu ono što naš organizam narušava. Naročito one osobe koje su podložne uticaju vremena, koje zovemo meteoropatama, čini dosta razdražljivim, osetljivim i iscrpljuje naše mehanizme adaptacije. Zato, ako govorimo o kvalitetu spavanja, dolazi i do narušavanja kvaliteta spavanja, a naročito promenom vremenskih prilika kojima smo bili svedoci”, kaže prof. dr Dragan Hrnčić, neurofiziolog.

Ipak, na kvalitet sna može da se utiče. Stručnjaci kažu da u svakodnevnu rutinu treba da uvedemo „higijenu spavanja”.

„To bi podrazumevalo da imamo i određeno vreme odlaska na spavanje, da neposredno pre spavanje bar nekoliko sati – dva, tri sata ne uzimamo kofeinske napitke i da se sat do dva vremena ne bavimo intenzivnom fizičkom aktivnošću. A važno je da i prostorija u kojoj spavamo bude zamračena i da temperatura bude nešto manja nego u dnevnoj sobi”, dodao je prof. dr Hrnčić.

Ponekad i prelazak iz jednog godišnjeg doba u drugo remeti san. Kako to da sprečimo?

„To bi značilo da se već sada postepeno izlažemo suncu, dnevnoj svetlosti, i da svoje aktivnosti postepeno prilagođavamo svemu onome što nas čeka u proleće, to je zapravo, dosta više šetnje, dosta hidratacije, uzimanje dovoljno količine napitaka i, zapravo, prilagođavanje samog spavanja i vremena kada se budimo”, savetuje profesor.

Bez obzira na to da li ste među onima koji po svom bioritmu pripadaju kategoriji „sova“ i najbolje funkcionišete noću, ili ste u kategoriji „ševa” i dan je vaše vreme, neophodno je sedam do devet sati sna, da bi se organizam obnovio i bio spreman za novi radni dan.