Kako da izbegnemo budućnost ka kojoj galopiramo gojazni – i mi i naša deca

U publikaciji Epidemija gojaznih u Srbiji se navodi da će 30 odsto gojazne predškolske dece postati - gojazni odrasli, da će 50 posto gojazne dece od sedam do 12 godina biti gojazno i kada odrastu, i da će 70 procenata gojaznih adolescenata ostati gojazni zauvek.

Velika studija pod nazivom Istraživanje zdravlja stanovništva Srbije, koju je radio 2019. godine Institut za javno zdravlje „Batut", pokazala je da je u Srbiji svako osmo dete gojazno, dok je svako peto predgojazno.

Jelovnik za decu – pažljivo se bira

„Drage kuvarice, nemate pojma koliko sam srećna što moja škola ima osobe kao što ste vi. Na primer, u školi u koju ide moja drugarica uopšte ni nema ručka, niti kuhinje, a kamoli osoba brižnih kao što ste vi. Mnogo vam hvala za sve usluge koje sam dobila od vas. Volim vas! Vaša Magi", deo je pisma koje je učenica šestog razreda Osnovne škole „Drinka Pavlović" poklonila kuvaricama.

U školskoj kuhinji dnevno se pripremi oko 700 obroka. Jelovnik se pažljivo bira i svake nedelje je drugačiji. Odvojeno se priprema hrana za decu koja su na posebnom režimu iz zdravstvenih razloga.

„Neki su na različite alergene osetljivi, i to se isto priprema, imamo i zbog veroispovesti i to se isto priprema, a imamo i dijabetičare koji nažalost, ja sam osetljiva na njih, ali se za njih posebno sprema, ali se onda oni i posebno vežu za nas”, kaže školska kuvarica Milena Obradović.

U vreme ručka za drugi i četvrti razred, trpezarija je bila puna. Na meniju - pileći batak, varivo, hleb i voće. Ishranu učenika u osnovnim školama, u skladu sa propisima, organizuje direktor škole u saradnji sa Savetom roditelja, a prati nadležni zavod za javno zdravlje.

Škola može da ima sopstvenu kuhinju, da doprema hranu iz drugih obrazovnih ustanova, ili da je naručuje iz firmi koje se bave keteringom.

„Mi smo ketering za vrtiće i škole, postojimo šest, sedam godina, isključivo radimo hranu za decu, imamo 250 do 300 obroka. Što se tiče jelovnika mi imamo nutricionistu koja je zadužena za to, zaposlenu", kaže Saša Dedakin iz firme za ketering.

U Srbiji oko 650 škola organizuje neki od propisima predviđenih vidova ishrane za učenike. Ipak, ove usluge ne koriste sva deca, a u školskim kuhinjama najmanje je učenika starijih razreda.

Ako ne ponesu obrok od kuće, učenici užinu kupuju u pekari ili kioscima brze hrane. To nije zdravo, a i skuplje je.

Poređenja radi, kompletan ručak u Osnovnoj školi „Drinka Pavlović” košta 190 dinara, dok je sendvič u najbližoj pekari 250. Nezdravu ishranu često prati i nedostatak fizičke aktivnosti, a statistika kaže da je u Srbiji svako peto dete gojazno, ali taj problem muči i roditelje.

Pored škola, u borbi sa ovim problemom - na delu su i roditelji i država, društvo…

Budite kao roditelj primer svojoj deci, neka slede vaše zdrave navike u ishrani

Osim što je važno to šta deca jedu u školi, važno je i – šta jedu kod kuće – rekla je u Beogradskoj hronici, doktorka Jelena Gudelj Rakić.

„Prve navike u ishrani deca stiču na primeru roditelja u porodici a kasnije, kada krenu u kolektiv, njihove navike formiraju vršnjačke grupe, okruženje, a u velikoj meri, izloženost porukama koje dobijaju i putem medija i društvenih mreža“, izjavila je dr Gudelj Rakić, i dodala da problem gojaznosti nije od juče, već da je - epidemijskog karaktera.

„Broj dece i odraslih sa prekomernom težinom se utrostručio od sedamdesetih godina prošlog veka“, kaže gošća Beogradske hronike.

Navodi da se od 2000. godine posebnim istraživanjima i aktivnostima prati stanje i vodi statistika o gojaznosti, kako bi se stanje popravilo.

„Gojaznost je multifaktorka bolest, postoji puno razloga zbog kojih neko ima prekomernu težinu. Jedan od njih je genetika a drugo je sve ono što čini okruženje koje stvara takve navike da se lako postaje gojazan“, objasnila je.

Kaže da navike nije teško promeniti kada postoji podrška okoline i porodice. Savetuje roditelje, da ne udovoljavaju svojoj deci u periodu kada formiraju navike u ishrani, već da istraju i da najpre svojim primerom pokažu šta valja a šta ne.

Doktorka Gudelj Rakić je potvrdila da se sve veći broj dece sa povišenim krvnim pritiskom, što je u uskoj vezi sa gojaznošću.

Osim toga, kako navodi, gojazna deca često imaju krivu kičmu, ravne tabane, žale se na bolove u kostima i mišićima… Visok krvni pritisak je alarm da nešto treba preduzeti, a nekada to bude i terapija lekovima.

„Dete se utvrđuje, ustaljuje u izborima, kada je hrana u pitanju, negde između devete i 11. godine života, tako da u stvari, u nekom ranom uzrastu, do polaska u školu, treba najviše raditi sa njima“, istakla je.

Dr Gudelj Rakić je dodala da u svim zemljama sveta, pa tako i kod nas, socijalni status, kao i finansijski - utiče na navike u ishrani. Ipak, kaže da se protiv toga može – izborom svežeg voćeg i povrća u sezoni, kada su cenovno dostupniji.