Nije bitno da li ste otišli na more ili planinu, bitno je da se odmorite

Kada je odlazak na godišnji odmor u pitanju, pre svega treba imati u vidu psihološki momenat, jer već sama činjenica da ćemo ići negde na odmor, doprinosi tome da se bolje osećamo, napominje profesorka Mazić.

„Taj psihološki uticaj može čak i da se meri, a naučnici se stvarno trude da nađu neke parametre preko kojih bi mogli da dokažu da bi stvarno trebalo da idemo na odmor, kao i šta se sve to dešava tokom odmora sa našim organizmom“, dodaje profesorka.

Sa druge strane, i samo mesto na koje idemo ima neke svoje blagodeti, ali bitno je da se na neki način posvetimo sebi, da izađemo iz svakodnevice, da se oslobodimo stresa, da spavamo onoliko koliko želimo i koliko nam organizam traži.

Šta leči boravak na planini

Kada govorimo o planinama, kao na primer što je Zlatibor koji je na 1.500 metara nadmorske visine, Kopaonik dve hiljade, koliko i Stara planina, Zlatar oko 1.600 metara, pre svega moramo da imamo u vidu da je sa aspekta medicine bitno što promenom nadmorske visine dolazi do promena u vazduhu, odnosno vazduh je razređeniji i organizam prolazi kroz jedan period adaptacije.

„Sigurno je ako na nekoj destinaciji boravite kratko, te adaptacije se neće razviti i zato se mi često šalimo da su naši učitelji govorili da je 21 neki magični broj i da bi trebalo 21 dan boraviti na nekom mestu, odnosno nekom okruženju“, ističe doktorka.

Evropski kardiolozi su takođe došli do tog zaključka i u studiji koja je upravo objavljena, u kojoj je 40 godina praćeno preživljavanje i rizik od umiranja kod ljudi koji se bave fizičkom aktivnošću, koji se hrane kako treba i koji su ostavili pušenje, došli do zaključka da će se za 37 odsto smanjiti rizik od umiranja kod onih koji su 21 dan proveli na odmoru.

„Mi generalno savetujemo onima koji imaju srčanih problema da idu na planine, ali to nije samo uticaj nadmorske visine, već je više uticaj temperature. Ali zbog promena i adaptacije organizma, preporučuje se negde do 800 metara nadmorske visine“, dodaje prof. Mažić.

Koje su blagodeti mora

Kod mnogih je takođe psihološki momenat u prvom planu i misle da ako nisu otišli na more, da nisu imali godišnji odmor, mada sa aspekta medicine, boravak na moru ima realne blagodeti po naše zdravlje.

„Ta jodna isparenja na moru su jako dobra za sve pacijente koji imaju problema sa respiratornim putevima, tako da svim asmatičarima, onima koji imaju bronhitis ili opstruktivnu bolest pluća, sigurno ćemo savetovati more. Ali more utiče i na našu kožu, zato ne preterivati sa sunčanjem“, napominje doktorka.

Takođe, u zavisnosti kako neko pliva, ova aktivnost angažuje sve mišiće, što je naročito korisno pre svega za decu u rastu i razvoju jer se njima posebno preporučuje plivanje.

Kod talaso terapije je prevashodno pozitivan uticaj morske vode, morskog vazduha, blata, morskih algi, nekih eteričnih ulja i savetuje se svima.

„Sa talaso terapijom se ne može preterati jer njeni pozitivni uticaji na organizam su višestruki. Prvo je taj uticaj na cirkulaciju, jer i sami znamo kada se kupamo u toploj vodi da praktično imamo manje bolova, da se otputšta mišić koji je u grču. Koža nam se prolepšava, nemamo probleme sa sinusima, smanjuje se mogućnost alergija, povećava imunitet, tako da blagodeti su mnoge“, ističe doktorka.

Ako ne može 21, onda je možda osam magičan broj

Jedna norveška studija je pokazala da je osam magičan broj i da ćemo za osam dana odmora postići sve pozitivne efekte. Međutim, posle toga su radili istraživanje šta se dešava kada se vratite u svakodnevicu i utvrdili da se za sedam dana svi pozitivni efekti koje ste stekli za osam dana izgubiti i da se čak može javiti povećani stres, jer smo tužni što više nismo tamo i što nismo mogli duže da ostanemo.

„Zato bi trebalo malo da zastanemo i da shvatimo da nam je odmor potreban. Svako se može odmoriti na način koji njemu odgovara. Nije bitno da li je more, ili planina, ili selo, ili je vikendica, ili je kod kuće. Ali prosto taj odmor je nešto što je organizmu potrebno“, zaključuje prof. dr Sanja Mazić.

Naučno je dokazano da jedino što sigurno pomaže u oporavku vrhunskih sportista, na primer, je san i to dva sata dnevno. Tako da treneri insistiraju da njihovi sportisti posle ručka obavezno odspavaju, jer je to jedino sredstvo za oporavak.