Prof. Diligenski: Depresija će postati drugi uzrok razboljevanja u svetu

Sve više mladih i adolescenata se oseća depresivno, teskobo i usamljeno i potreban im je neki oblik psihološke pomoći. Onlajn nastava, ograničenje kretanja i manje druženja sa vršnjacima nateralo je mlade da još više vremena provode na internetu.

Prof. dr Vladimir Diligenski, neuropsihijatar, načelnik Odeljenja za kliničku psihijatriju Kliničko bolničkog centra „Dragiša Mišović“, napominje da hipersenzitivne osobe, anksiozne i depresivne burnije reaguju na toplo vreme i na svaku promenu vremena. Štaviše, kao da imaju predispoziciju da predvide kada će doći do promene vremena.

„Neki naši pacijenti znaju da kažu, 'preksutra će kiša', jer već dva dana unapred osećaju to. To su ti, takozvani feromoni ili neki vesnici koji stižu iz centara gde se menja vreme do samog pacijenta i daju mu informaciju da će se promeniti vremenske prilike. Naravno, mnogo burnije reaguju na vrućinu, tako da je najbolje ostati kod kuće, u rashlađenoj prostoriji, uzimati dosta tečnosti i sačekati da prođe“, dodaje profesor.

Pogoršanje opšteg mentalnog zdravlja posledica pandemije

Pandemija koronavirusa je značajno uticala na mentalno zdravlje ljudi zato što je dugo trajala, ali i zato što ne znamo da li smo sa njom uopšte završili. Izolacija je najveći problem za ljudsko biće. Poznato je da je najveća kazna izolacija, a tako nešto se nama kolektivno dogodilo i to se jako teško podnosi.

„Posebno jako teško podnose stari ljudi. Mlađi se još nekako i snalaze, ali stariji telesno bivaju više bolesni zbog usamljenosti. Jenda moja pacijentkinja kaže da je njena dijagnoza usamljenost, jer joj niko ne okrene ceo dan telefon, tako da nema kome ni dobar dan da kaže, pošto živi sama“, napominje gost Jutarnjeg programa.

Jedan od problema koje je doneo kovid je i osećanje hroničnog zamora, koje nije samo psihološki, već i telesni simptom koji traje mesecima, čak i godinama posle preležanog kovida.

Pored toga, prisutan je i postraumatski stresni sindrom jer smo svi preživeli nešto neprijatno i nešto jako mučno i teško, što je dugo trajalo. Tako da je i to ostavilo posledice, prvenstveno u obliku anksioznosti i depresivnosti, kao i poremećaju spavanja.

Najgore su prošli oni koji imaju predispozicju za opsesivno-kompulzivni sindrom, dodaje profesor Diligenski.

Komunikacija preko interneta nije dovoljna

„Mladi pak, imaju problem zbog smanjene mogućnosti komunikacije. Komunikacija samo preko interneta je oskudna, nepravilna, nefiziološka i dovodi do neke vrste otuđenja. Onda su iznenađenja velika kada se vratimo u realnost i kada krene prava komunikacija sa ljudima“, naglašava neuropsihijatar.

Poslednjih godina, mladi i adolescenti se češće obraćaju za pomoć psihijatrima, ali još uvek postoji taj problem stigme da je poseta psihijatru nešto loše.

Mladima je problem i što su u periodu odrastanja kada traže sebe, a mogućnosti su mnogo manje nego nekada. I stopa suicida kod mladih je u porastu zato što oni promptno reaguju na probleme koje ne mogu da reše.

Roditelji bi trebalo da obrate pažnju ukoliko se dete samovoljno povlači u izolaciju i odbija da se druži. Izolacija za sobom vuče i loše raspoloženje, nesanicu i menjaju noć za dan.

„Stiže nas, nažalost, to vreme kada će depresija biti uzrok broj dva razboljevanja u svetu. U Sjedinjenim Američkim Državama troše 33 milijarde dolara godišnje za lečenje depresije“, napominje profesor dr Vladimir Diligenski.