Šta su antioksidansi i da li ih treba uzimati kao suplemente

U kontekstu zdrave ishrane, antioksidansi su supstance koje se nalaze u namirnicama i pomažu u zaštiti bioloških molekula kao što je DNK od ove potencijalno destruktivne aktivnosti. Ove supstance uključuju vitamine, kao što su vitamin C i vitamin E, elemente u tragovima kao što su selen i cink, i druga uobičajena biljna jedinjenja, likopen i flavonoidi.

Ishrana koja uključuje razumnu mešavinu voća, orašastih plodova, povrća i pečuraka treba da sadrži dovoljno antioksidanasa da zaštiti našu ćeliju od oksidativnog stresa.

Kako oksidacija šteti našim telima?

Oksidativno oštećenje nastaje kada je elektron „ukraden“ iz važne biohemijske strukture, kao što je baza u genetskom kodu ili aminokiseline koje čine proteine.

Jednostavne promene DNK mogu transformisati bazu menjajući njeno ponašanje tako da više ne ispisuje isti niz. Promena delova proteina može smanjiti verovatnoću da se razbiju, potencijalno im omogućavajući da se akumuliraju u toksične grudve. Oksidacija masti koje čine membrane ćelija može ih učiniti manje fleksibilnim, skraćujući im životni vek ili ih čini manje sposobnim u obavljanju svog posla.

Dok naša tela imaju mehanizme za popravku ovih štetnih promena, kako starimo problemi počinju da se gomilaju. Broj mutacija se uvećava, naslage proteina se gomilaju i uvećavaju rizik od bolesti poput raka ili čak neurodegenerativnih stanja, poput Parkinsonove bolesti.

Čak i u najboljem slučaju, oksidativni stres može znatno doprineti procesima starenja koje svi uzimamo zdravo za gotovo. Prosedu kosu i bore je možda nemoguće izbeći, ali hemijski procesi koji uvlače i kradu nekoliko elektrona tu i tamo, sigurno stvar čine dramatičnijom.

Šta uzrokuje oksidativni stres?

Kao posledica tipičnih metaboličkih procesa, naše telo prirodno proizvodi niz hemijskih jedinjenja koja se nazivaju slobodni radikali. To uključuje reaktivne vrste kiseonika kao što je vodonik peroksid, koji je i destruktivan i – pod nekim okolnostima – koristan signalni molekul.

Da bi se izborili sa ovim reaktivnim vrstama, naša tela, takođe, proizvode enzime sa antioksidativnim svojstvima, poput superoksid dismutaze. Takvi enzimi drže pod kontrolom slobodne radikale koje proizvodimo, bilo tako što brzo zamenjuju izgubljene elektrone ili brišu radikale pre nego što mogu da izazovu štetu.

Naše okruženje, takođe, može biti izvor slobodnih radikala. Apsorbovanje zagađivača, uključujući dim cigarete i toksične metale, može nadvladati prirodnu odbranu našeg tela i povećati oksidativna oštećenja.

Da li su nam potrebni antioksidativni dodaci?

Između naših sopstvenih enzima i antioksidanasa koje unosimo putem hrane, naše telo je, najviše što je moguće, dobro pripremljeno da zadrži poklopac na oksidativnom stresu.

Nažalost, dodavanje antioksidanasa u ishranu nije rešenje koje nam može pomoći da se zaštitimo od slobodnih radikala. Kao prvo, dodavanje većeg broja donora elektrona neće nužno uticati na smanjenje „krađe“ elektrona. Što je još važnije, studije sprovođene tokom više decenija nisu pronašle znake da antioksidansi mogu da smanje rizik od lošeg zdravlja ili borbe protiv starenja.

Što je još gore, dokazi vode u sasvim drugom pravcu. Metastudija iz 2007. godine otkrila je blagi porast mortaliteta među grupama koje su uzimale antioksidativne suplemente.

Potrebna su dalja istraživanja da bi se otkrilo zašto dodatni antioksidansi ne smanjuju oksidativni stres u telu i da li je te procese moguće usporiti.