Nije svejedno šta jedemo zimi i koliko vremena provodimo napolju

Nije svejedno šta jedemo zimi, kao što nije svejedno šta jedemo u bilo koje godišnje doba, a način ishrane u toku zime može da nam diktira to kako ćemo se osećati i kakva će nam biti radna energija, napominje nutricionistkinja Ana Todorović, gošća Klinike Nazdravlje.

„Postoji i hrana koja greje, naravno. Na primer, poznato je da u Rusiji koja ima veoma hladne zime, dosta se konzumira heljdina kaša. I zaista nije zabluda da postoje namirnice koje mogu da nas greju“, dodaje Todorovićeva.

Postoji veliki broj namirnica koje imaju ovakav efekat na naš organizam. Pored pomenute heljde, dobra je i ovsena kaša, kojoj je potrebno dodati neki malo masniji mlečni proizvod, dodaje nutricionistkinja, jer se zna da i malo masnija hrana ima dobar termo efekat.

Tu su i orašasti plodovi, ali i meso, riba i jaja koje su pune belančevina i imaju svojstvo zagrevanja organizma.

Prof. dr Sanja Mazić sa Katedre za medicinu sporta, Medicinskog fakulteta u Beogradu, objašnjava da su u pitanju namirnice koje u procesu varenja razgrađivanjem oslobađaju energiju, što nas greje.

„Najbolji primer su možda proteini, pošto su to namirnice koje imaju veliki toplotni ekvivalent“, dodaje profesorka.

Hrana koja će nas ugrejati

Ukoliko želimo da nas pored odeće i hrana ugreje, bilo bi dobro da jedemo hleb od ovsenog ili heljdinog brašna. Može da se uvrsti i nešto masnije, na primer puter ili slanina. Ko voli blaže varijante, tu je avokado. Uz to, dobro je piti umereno topao čaj, posebno od đumbira koji će nas sigurno ugrejati, navodi Ana Todorović.

Za ručak je najbolje jesti meso iz supe ili čorbe i povrće kao što su šargarepa, celer, cvekla koje imaju dobar termo efekat.

Za večeru pojesti nešto proteinsko, kao file belog mesa i neko povrće, savetuje nutricionistkinja.

Vodu treba piti i tokom zime

Mnogi od nas zimi pošto nema vrućina gotovo kao da zaborave da treba piti vodu, ali kako naglašava profesorka Mazić, treba imati u vidu da vrućina postoji u zatvorenom prostoru, naročito sada kada grejanjem dodatno isušujemo vazduh.

„Tako da pored onih osam klasičnih čaša vode, koje uvek savetujemo, bilo bi dobro dodati još dve čaše vode, naročito ako izlazimo napolje, ako je vetrovito i ako se bavimo fizičkom aktivnošću“, napominje doktorka.

Napolju se nećemo razboleti ako se lepo obučemo

Fizička aktivnost tokom zime nam jako pomaže da poboljšamo imunitet i veća je verovatnoća da ćemo se razboleti ukoliko stalno sedimo u kući, a ne napolju, napominje dr Mazić.

Fizička aktivnost treba da bude umerena i da se pre toga zagrejemo. Takođe je veoma važno adekvatno se obući.

„Najvažniji su krajevi našeg tela, jer to može biti i problem, a to su nos, uši, prsti, naročito prsti na nogama koje treba zagrevati. Oblačiti se slojevito, a danas postoji jako puno materijala koji su prilagođeni za vežbanje na hladnoći“, nabraja profesorka.

Ukoliko ćemo biti toliko fizički aktivni da ćemo se znojiti, nikako ne bi trebalo da oblačimo pamučnu odeću jer pamuk zadržava vodu. Ukoliko je u pitanju samo umerena šetnja, može se nositi bilo šta što nam je prijatno za kožu.

Takođe, zimi ćemo potrošiti više energije ako smo aktivni jer se jedan deo energije troši i na zagrevanje organizma.

Jaka i masna hrana nas neće ugrejati

Previše masna hrana nas neće zagrejati, ali može dovesti do poremećaja lipidnih parametara, poput holesterola i triglicerida što ugrožava srce i krvne sudove, navodi nutricionistkinja.

Masna hrana bi trebalo da se unosi samo tokom prepodnvnih sati, a obroci moraju biti dobro izbalansirani, podeljeni u pet obroka u toku dana. U toku zimskih meseci je dobro da nastojimo da svakodnevno imamo jedan topao obrok – čorbu, supu i dosta povrća, malo mesa ili ribe, savetuje nutricionistkinja, Ana Todorović.