Tako slatka i sočna, a zdrava i moćna – dinja

Moćni antioksidansi iz dinje, povezuju se sa prevencijom jednog broja bolesti, uključujući kancer, kardiovaskularne i neurodegenerativne poremećaje. Oni takođe pomažu u zaustavljanju oštećenja slobodnih radikala u telu i usporavaju proces starenja.

Dinja nema mnogo kalorija (jedna porcija ima oko 55 kalorija), a bogata je vitaminom A, koji je poznat po tome što održava zdrav vid i kožu, jača imunitet i smanjuje upale. Zajedno sa vitaminom C iz dinje, ovi vitamini održavaju kvalitet sluzokože, opšte zdravlje ćelija i sprečavaju oštećenja DNK koja mogu biti uzrok bolesti.

Dinja se, inače, koristi za ekstrakciju enzima zvanog superoksid dismutaza (SOD). Ovo je snažan antioksidans koji se uglavnom nalazi u kori dinja. On ima vitalnu ulogu kao vodeći antioksidans koji štiti organizam od oksidativnog stresa.

Antikancerogeno dejstvo 

Dinja takođe sadrži kalijum, vitamin K, magnezijum, vlakna i vitamine grupe B, uključujući tiamin, nijacin i folate.

Osim toga, ishrana dinja sadrži neke pantotenske kiseline, holin, betain, kalcijum, gvožđe, fosfor, cink, bakar, mangan i selen.

Studije pokazuju da antioksidanci dinja i kukurbitacini rezultiraju samouništenjem ćelija raka. Ta jedinjenja inače postoje u biljkama kako bi ih zaštitila od spoljašnjih oštećenja, ali isto čine i u ljudskom telu.

Poznato je da konzumiranje voća i povrća koji su bogati vitaminom A i vitaminom C jedan od najboljih načina za sprečavanje ćelijske mutacije. Uključivanje pet ili više vrsta voća i povrća u svakodnevnu ishranu, može pomoći u zaštiti od raka pluća, debelog creva, prostate i usne šupljine.

Studije pokazuju da su nivoi C-reaktivnog proteina (CRP) niži u krvotoku ljudi koji imaju posebno visok unos dinja, sa drugim voćem i povrćem. Budući da je CRP marker koji se široko koristi za procenu nivoa upale u telu, ovo pokazuje pozitivne rezultate za sprečavanje upala.

Protivupalne koristi od dinja potiču takođe od dejstva kukurbitacina, uključujući kukurbitacin B i kukurbitacin E. Ova dva antiinflamatorna jedinjenja mogu pomoći u ublažavanju bolova i drugih simptoma izazvanih upalnim bolestima.

Smanjenje rizika od razvoja kardiovaskularnih bolesti 

Mnogi srčani problemi, poput visokog holesterola, visokog krvnog pritiska i rizika od srčanog ili moždanog udara, počinju hroničnom, neželjenom upalom i hroničnim oksidativnim stresom.

Brojna istraživanja povezuju veću potrošnju povrća i voća poput dinja sa smanjenim rizikom od razvoja kardiovaskularnih bolesti.

Karotenoidi koji se nalaze u dinjama mogu pomoći u jačanju imunološkog sistema i sprečavanju infekcija. Jedan specifični karotenoid, beta-karoten, poznat je kao „pojačivač" imuniteta i kod ljudi i kod životinja.

Kalijum koji se nalazi u dinji, važan je nutrijent za sportiste ili one koji su fizički više aktivni. Snižava krvni pritisak i štiti od grčenja mišića. Takođe omogućava brži oporavak mišića.

Takođe, zeaksantin koji je važan karotenoid i kojeg ima u dinjama, apsorbuje se u mrežnjaču oka, i smatra se da pruža i zaštitne funkcije poput „filtriranja" UV svetlosti.

Hrana narandžaste boje, uključujući šargarepu, slatki krompir, bundevu i, naravno, dinju takođe je bogat izvor karotenoida. Karotenoidi mogu smanjiti rizik od raka kože.

Dinja je posebno hidratantno voće jer ima mnogo vode.

Visok procenat vode pomaže digestivnom traktu da održi hidrataciju, detoksikuje telo i pravilno izbaci toksine.