U dragačevskom selu kenguri i emui žive uz domaće životinje

Priče o tome kako su živeli preci u porodici Marković i danas se ne zaboravljaju. U njihovom domaćinstvu kao da je vreme stalo.

Očuvana kačara, mlekar i drugi drveni objekti svedoče o životu generacija, dok pinterski alat, koji je nekada bio u svakodnevnoj upotrebi i brojne druge starine čuvaju dragocene veze sa prošlošću.

„Želja mi je bila da sačuvam domaćinstvo i da ne dozvolim da se ono ugasi, da bude ruinirano, to je razlog što sam mnogo voleo svoje selo i svoje mesto“, kaže Jovan Marković.

Ljubav prema selu, korenima i prošlosti Jovan je preneo i unucima. Da im boravak na imanju u Goračićima bude nesvakidašnji, uz uobičajene domaće životinje gaje i minijaturne, ponije, vijetnamske svinje i mini-ovce. Mlađima su posebno interesantni kenguri i emui.

„Kenguri su najzanimljiviji jer ih nema mnogo u Srbiji. I kakav je tvoj zadatak u vezi sa životinjama? Uglavnom da budemo kod njih, da ih čuvam i hranim. I nije ti teško? Pa nije“, navodi Jovanov unuk i imenjak.

„Dolazimo često ovamo u selo, pogotovo volim sa drugarima da dođem baš nekako zbog tih životinja. Za Prvi maj smo stalno uglavnom ovde i pomažemo koliko možemo. Meni se pogotovo sviđaju kenguri, njih baš volim da vidim, kao i konje“, ističe Uroš Marković, Jovanov unuk.

Torbari iz daleke Australije, i ptice visoke skoro dva metra, odomaćili su se u dragačevskom selu. U mini zoo-vrtu prostor dele sa ćuranom, guskama i drugim životinjama. Zanimljivo imanje Markovića, sa kog se pruža prelep pogled, moglo bi uskoro da bude otvoreno i za turiste.

„Mnogi ljudi se interesuju za ovaj deo i žele da ovde provedu godišnji odmor. Mi još nismo počeli da se bavimo time, ali se nadam da će neko od mojih naslednika započeti taj posao“, kaže Jovan Marković.

Domaćinstvo Markovića u Goračićima spaja tradiciju i neobičan životinjski svet u jedinstvenu priču. Upravo tu posebnost rado dele sa posetiocima.