Kako izgleda japanski lanč paket – spoj umetnosti i igre

Na rafovima samoposluga i supermarketa, na tezgama u železničkim stanicama, na policama u studentskim menzama i kafeterijama preduzeća ili kolicima u međugradskim vozovima – u Japanu posvuda leže korisni i stanovništvu dragi lanč paketi.

Sam koncept lanč paketa, naravno, nije nepoznat drugim kulturama. Ali, dok drugde oni uglavnom figuriraju prilikom izleta i piknika, u Japanu ih konzumiraju i tokom pauze na poslu, a one kupovne i kod kuće, kada nemaju vremena da sami pripreme jelo.

Takođe, dok su drugi prosto skloni tome da u kutije neobavezno ubace sendviče, odnosno, meso ili kolače umotane u foliju, Japanci se trude da u jednu drvenu ili plastičnu posudu smeste ceo dobro izbalansirani obrok, te hranu pažljivo aranžiraju tako da bude što prijatnija za oko.

Spravljanje lanč paketa (japanski obento) u ostrvskoj carevini, zapravo, može se reći, predstavlja umetničku formu, jer se tamošnji kuvari ne zadovoljavaju pragmatičnim principom utoljenja gladi, već nastoje da svojim mušterijama pruže što raznovrsniji gurmanski a, često, i što prijatniji vizuelni estetski doživljaj. 

Zbunjujuća raznovrsnost

Naime, sveprisutni kupovni lanč paketi u toj dalekoistočnoj državi asociraju na bogati, tradicionalni obrok sastavljen od mnoštva najrazličitijih prehrambenih radosti.

Oni, tipično, imaju i po šest, pa i devet pregrada i, pored jedne ili dve vrste pirinča, sadrže komade mesa i ribe, ukiseljenog povrća ili voća (najčešće repe, cvekle, krastavca i šljive), malo morskih algi, nešto svežeg povrća poput boranije, brokelja ili šargarepe, ali i po koji zalogaj svežeg oljuštenog voća kao što su bundeva, ananas ili dinja. U aranžmanu se mogu naći i tofu sir, tempura, jaja i drugo.

Lanč paketi tako pored osobenosti tradicionalne japanske kuhinje, koja favorizuje količinski relativno male obroke s mnoštvom različitih sastojaka, odražavaju i karakterne osobine celog naroda jer se u njima mogu videti strpljivost, posvećenost detaljima i insistiranje na kvalitetu savesnih japanskih zanatlija i radnika, koji su spremni da ulože pozamašan trud u nešto što je kratkog veka da bi zadovoljili ili obradovali svoje mušterije – prolaznost, odnosno, činjenica da će njihovo umetničko delo već istog dana bespovratno nestati u nečijem stomaku, ne može da ih poljuja u nastojanju da kupcima uredno i ukusno prenesu bogatstvo i lepotu darova prirode. 

Ukusni istorijat

Japanski lanč paketi, može se reći, razvijali su se i postepeno evoluirali vekovima. Istoričari korene te kulture vide u zamotuljcima od kore bambusa ili trske u kojima su stanovnici Japanskog arhipelaga u Staro doba pri izlasku na njivu ili na putovanju nosili kuvani i osušeni pirinač.

Pouzdano se zna da je plemstvo u Srednjem veku tokom čajne ceremonije ili razgledanja trešnjinog behara koristilo prelepe, ukusno oslikane kutije od lakiranog drveta nalik malim vitrinama, koje su tipično imale više fioka za hranu, ponekad i pregradu za posudu sa napitkom, te dršku na vrhu koja je omogućivala nošenje  

U poznom Srednjem veku, u periodu Tokugava, kada je zemljom zavladao mir, te procvetali trgovina, zanati, umetnost i zabava, lanč paketi su najpre spravljani za pozorišne glumce i radnike koji su im pomagali u postavljanju scene i oglašavanju, da bi potom počeli da se nude i gledaocima. Tako su nastali tzv. „pozorošni“ lanč paketi.

Kada je Japanom počela da se širi mreža pruga krajem 19. veka, obento je postepeno postao nerazdvojni deo komercijalne ponude železničkih stanica.

Istoričari tvrde da je popularni stanični lanč paket („ekiben“) na početku bio vrlo jednostavan i istog sadržaja bez obzira na lokaciju, ali da je svaka postaja imala drugačiji ukrasni papir koji je odgovarajućim ilustracijama prenosio ono po čemu je taj kraj poznat – najčešće, građevine i predele.

Vremenom, stanični obento je i svojim sadržajem počeo da reflektuje lokalnu kuhinju i poljoprivredne i ribarske proizvode. 

Danas, u većim železničkim stanicama redovi lanč paketa naslagani na tezgama su ne samo tražena roba koja ima konkretnu upotrebnu vrednost već, zahvaljujući zavidnom koloritu i raznovrsnosti, praktično, i ukrasni element njihovog enterijera, odnosno, bitna kockica koja upotpunjava specifični ambijetalni mozaik stanica.

Domaći obento

Obento koji se pravi kod kuće obično se sastoji od pirinča i još tri ili četiri sastojka, od kojih je jedan najčešće komad mesa ili ribe, dok su preostali poslastice poput kajgane, račića i povrća. 

Poslednjih par decenija među đacima su popularni obento u kojima su veštim, strpljivim uklapanjem sastojaka iscrtani likovi junaka stripova i filmova ili svima znane simpatične maskote i igračke. Tako, na primer, pirinač različitih vrsta i boja može biti iskorišćen za oblikovanje glave i ušiju, a komadi voća i zrnasto povrće za oslikavanje očiju i nosa medvedića, kuce ili mace.

Ti šareni lanč paketi, koji svojom inventivnošću i veselim motivima iznenađuju i izazivaju vedro raspoloženje, su predmet interesovanja školskih novina, ženskih časopisa i jutarnjih televizijskih programa. Postoje i sajtovi koji nude recepte i tehničke intrukcije za njihovu izradu.

Rasprostranjenost i popularnost tih tzv. „kjaraben“ lanč paketa je takva da se majke sada već praktično utrkuju koja će napraviti vizuelno bogatije delo, ne bi li podstakle decu da više pojedu ili učinile da se ona ne osećaju uskraćeno zbog toga što drugari imaju lepše ili zanimljivije prehrambene aranžmane od njih. Priprema lanč paketa za decu tako je jedna vrsta kreativne igre, ali i obaveze za roditelje. 

Dečji obento kao poprište nadmetanja

Borba da se napravi što originalniji i simpatičniji obento za prilike kao što su školski izleti, sportska takmičenja ili prosto za užinu u vremenu između regularne i dopunske nastave (neizbežne zbog potrebe da se deca pripreme za prijemne ispite) može biti nemalo opterećenje za majke, pogotovo ako se razvije u takmičenje fotografijama na društvenim mrežama.

Otud, pored onih koje se predano posvećuju zahtevnom dizajniranju obroka i nabavci sastojaka potrebnih za vizuelne efekte, ima i majki koje svesno biraju da se ne uključe u praćenje te gurmansko-likovne mode i da se koncentrišu isključivo na nutricioni sadržaj.

Nerazdvojni deo svakodnevnog života u Japanu, lanč paketi, dakle, nisu imuni na ljudsku taštinu i povodljivost, ali, kao maštovite i dobro promišljene tvorevine, često predstavljaju otelotvorenje vrsne usluge, kreativnosti i zavidnog umeća, koje Japanu daje još jednu u inostranstvu retko viđenu notu ili sadržaj.