Rukopis legende o Merlinu i kralju Arturu otkriven posle vekova skrivanja u drugoj knjizi

U pitanju je jedini sačuvani fragment izgubljenog srednjovekovnog rukopisa koji priča priču o Merlinu i ranim herojskim godinama na dvoru kralja Artura.

U njemu, mađioničar postaje slepi harfista koji iznenada nestaje pred očima dvorana. Zatim će se ponovo pojaviti kao dete bez donjeg veša koje izdaje naredbe kralju Arturu.

Merlin koji menja oblik – čije moći očigledno potiču od toga što je sin žene oplođene đavolom – traži da nosi Arturova znamenja (zastavu sa njegovim grbom) na bojnom polju. Kralj se slaže – ispostavilo se da je to bila dobra odluka – jer se Merlin pojavi u odsudnom trenutku sa zgodnim tajnim oružjem: magičnim zmajem koji bljuje vatru.

Više od 400 godina, ovaj krhki ostatak proslavljene srednjovekovne priče ležao je neometano i neprimećeno, koji je još u elizabetansko vreme povezan u korice knjige arhivskog imovinskog registra.

Sada, 700 godina star fragment Suite Vulgate du Merlin – izuzetno retkog starofrancuskog rukopisa od koga ima manje od 40 preživelih primeraka u svetu – otkrio je arhivista u biblioteci Univerziteta Kembridž, presavijen i ušiven u povez registra iz 16. veka.

Koristeći revolucionarnu novu tehnologiju, istraživači u biblioteci su bili u mogućnosti da digitalno snime najnepristupačnije delove krhkog pergamenta bez da ga odmotaju ili odšiju. Ovo je sačuvalo rukopis na mestu gde je otkriven i izbegla se nepopravljiva šteta – a istovremeno je omogućilo da se jako izbledeli fragment virtuelno rasklopi, digitalno poboljša i pročita prvi put posle više vekova.

Suite Vulgata du Merlin prvobitno je napisana oko 1230. godine, u vreme kada su legende o Arturu bile posebno popularne među plemkinjama, iako je fragment iz izgubljene kopije datirane oko 1300. Istraživači navode da ne znaju ko je autor teksta.

Deluje kao nastavak ranijeg teksta, napisanog oko 1200. godine, u kojem se Merlin rađa kao čudo od deteta nadareno sposobnošću predviđanja budućnosti i baca čini kako bi olakšao rođenje kralja Artura, koji dokazuje svoje božansko pravo da vlada izvlačenjem mača iz kamena.

Suite Vulgata du Merlin govori o Arturovoj ranoj vladavini, njegovom odnosu sa vitezovima Okruglog stola i njegovoj herojskoj borbi sa Saksoncima. Prikazuje Artura u pozitivnom svetlu – on je mladi heroj koji se oženi Gineverom, izmišlja Okrugli sto i ima dobar odnos sa Merlinom, svojim savetnikom.

Stil teksta ukazuje da je fragment napisao nepoznati pisar na severnom francuskom dijalektu koji su razumeli engleski aristokrati. U pitanju su keltske i engleske legende, koje su usmeno kružile po Britanskim ostrvima. Ali zbog normanskog osvajanja jezik koji se koristi kada se zapisuju je starofrancuski.

Međutim, do 16. veka starofrancuski je pao u nemilost u Engleskoj. Možda je zbog toga taj fragment završio kao povez arhivskog registra.

Danas je multispektralno snimanje (MSI), CT skeniranje i tri-de modeliranje omogućilo naučnicima ne samo da čitaju izbledele i skrivene tekstove rukopisa, već i da razumeju kako je tačno savijen i ušiven u registar. Tim Laboratorije za snimanje kulturnog nasleđa u biblioteci Univerziteta Kembridž čak je bio u mogućnosti da analizira različite niti koje su koristile elizabetanske knjigoveznice i različite pigmente za dekoraciju koje je koristio srednjovekovni iluminator, čiji je posao bio da „osvetli“ rukopise dekorativnim ilustracijama i bogatim bojama.

Jedan od „najtežih“ izazova sa kojima se tim istraživača suočio bio je kako pristupiti skrivenom presavijenom tekstu. Rešenje je bilo da konzervatori pažljivo pridržavaju pergament dok su tehničari ubacivali „veoma usko“ sočivo makro sonde u najdalje kutke pergamenta do kojih su mogli da dopru.

Rezultat su bile stotine slika starofrancuskih reči i slova – koje je rukom ispisao srednjovekovni pisar – koje je trebalo sastaviti kao slagalicu. Da bi se dodao još jedan sloj složenosti, neke od slika su snimljene korišćenjem ogledala kako bi se odrazila inače nepristupačna područja teksta, tako da su slike bile zakrivljene ili je trebalo da se rotiraju ili okreću.

Pronalaženje gde određena slika pripada bio je mukotrpan proces, ali je na kraju bilo veoma zadovoljavajuće. Ostalo je nesnimljeno svega nekoliko kvadratnih centimetara teksta koji je bio ušiven u korice, ali je fragment bio primoran da se odrekne svih svojih tajni.