Kuće koje pamte – čuvari sećanja i istorije Beograda

Verovatno vam je dok ste prolazili Hilandarskom ulicom privukla pažnju zapuštena kuća. Na broju 7, išarana grafitima i polupanih prozora. U njoj je živeo, radio i preminuo začetnik gerijatrije, neuropsihijatrije, naučnik koji je prvi postavio dijagnozu išijalgije, srpski Turgenjev, kako su mnogi nazivali Lazu Lazarevića.

 U komšiluku je kuća geografa Jovana Cvijića, očuvana i pretvorena u memorijalni muzej. Međutim, kuća Laze Lazarevića, poklekla je pred zubom vremena i ljudskom nemarnošću.

“Kuća je u procesu restitucije, postoje neki naslednici, nažalost mi kao porodica Lazarević nismo naslednici ove kuće, mi u procesu restitucije tražimo nešto drugo. Ali to ukazuje da nešto ne funkcioniše čim ti procesi traju toliko dugo i ova kuća stoji ovde kako stoji u ovom stanju”, rekao je Vuk Lazarević, potomak Laze Lazarevića.

Kuća nažalost ne uživa status pojedinačnog kulturnog dobra, već se nalazi u okviru prostorne kulturno-istorijske celine “Kopitareva gradina”.

“Naša ideja je da sačuvamo sećanje na Lazu. On je predstavljao sve ono najbolje što smo mi, oličenje tradicije i morala, sa dubokim korenima u građanskom društvu. To je ono čemu treba da težimo svi kao nacija, ne samo ja kao naslednik. Iza nas stoji fizički spomenik Lazi, on je hodao ovim ulicama, peo se uz ove stepenice, dodirivao ogradu, mi ako hoćemo toga da se odreknemo to neka nama ide na čast”, istakao je Vuk Lazarević, potomak Laze Lazarevića.

Istini za volju, kuće mnogih slavnih ličnosti ponosno svedoče o svojim nekadašnjim vlasnicima i starom duhu Beograda, kao što je slučaj sa kućom matematičara Mihajla Petrovića Alasa na Kosančićevom vencu.

Nažalost, to nije slučaj sa kućom u ulici Kneza Miloša na broju 66. Nekada velelepna vila, danas zastrašujuća ruina ogrnuta pocepanim crnim najlonom koji bi trebalo da štiti pešake od fasade koja otpada, pripadala je čuvenoj porodici preduzetnika Ignjata Bajlonija.

“Zgrada je bila jedan od ukrasa ove ulice, danas je u stanju u kojem je. Podignuta je 20. godina 20 veka. Ima elemente neoromantizma kao jedna lepa gradska vila sa izuzetnim gipsarskim dekoraterskim radovima i unutrašnjošću koji su neprepoznatljivi”, rekao je Aleksandar Leko, arhitekta,

Kuća Bajlonijevih je nakon konfiskacije imovine posle Drugog svetskog rata prodata ambasadi Gvineje, koja je nikada nije renovirala.Kuća Bajlonijevih je i dalje u vlasništvu ambasade Gvineje, dok je jedan deo kuće u kojoj je nekada živeo Laza Lazarević u privatnoj svojini, jedan je u državnoj.

Srećom, kuća slikara i pesnika Đure Jakšića u Skadarliji sačuvala je autentičan, iako skroman izgled, kakav je imala i u 19. veku. Nadamo se da će i Lazinoj kuću i kući Bajlonijevih jednog dana biti vraćen stari sjaj.