Neumorni deda Zvonko – dobri duh Vrdnika

Priroda i drveće, sastavni su deo mog bića od detinstva jer sam odrastao na salašu uz šumu.To mi je dalo snagu i lepotu življenja i u devetoj deceniji, ispričao nam Zvonko Šarić koji lepe dane u januaru koristi da dovrši kopanje i sadnju.

U Vrdniku je bez nadoknade zasadio više od 200 stotine stabala četinara. Voće i druge sadnice i ne broji, a čitav proces od semena do drveta naučio je od sina koji se u Južnoj Africi bavi hortikulturom.

„Kad ga zasadim iz semena, iz semenke kad napravim drvo. Posle dve ili tri godine, kad ono nikne, raste, gledam ga. Ako se primi tri posto ili dva posto, zavisi, kako kad. Onda to treba negovati da bi došlo iz zemlje do rasadnika. Ako se primi, prebacimo u malu saksiju, onda u drugu saksiju i tako tri ili četiri puta presađujem iz jedne saksije u drugu saksiju, da bi ga na kraju mogao staviti u zemlju“, objašnjava Zvonko Šarić.

„Ja sam imao dve stotine četinara. Verujte jedan dinar nisam uzeo, sve sam podelio. Ovde sam isto posadio, pa su mi povadili par komada. Da je posadio, ne bi mi bilo žao, nego je izvadio i ostavio da se osuši i bacio u potok, a ja sam ga od semenke odgajio, kao male bebe. Ne mogu da se izrazim, srce me boli kad tako neko nešto uradi“, dodaje deda Zvonko.

Osećaj da sam dao zajednici vazduh i zelenilo, kaže, nema cenu i zato će da radi sve dok ima snage. Po struci mašinac, u Vrdniku popravlja sve što može, a posebno je ponosan što i dalje održava ravanička zvona.

„Ne samo zvona. U manastiru i vodu, i struju, i mašine, i sve sam održavao. Mada su sada zvona električna instarilari, nije ono više ručno na konopce, ali opet, kad padne lanac, kad se otkači lanac ili pukne lanac, nema ko drugi. Opet Zvonka zovu.“

Meštani kažu da je deda Zvonko dobri duh ove banje.

„Kao jedno zvono koje se oglašava na najlepši mogući način. Čovek koji je dao veliki doprinos ovom mestu, i čovek iza koga će ostati najlepša moguća dela. A to su biljke, šuma, humnitarni rad, volontiranje. Neko ko je primer da u ovom današnjem vremenu dobrota postoji“, ističe Milana Vondraček, ing poljoprivrede i fitomedicine iz Vrdnika.

Omiljeni prirodnjak i fotograf, u Vrdniku je poznat i kao čuvar baštine jer je prikupio vrednu kolekciju fotografija od starog rudnika do flore i faune. Vitalnim ga kaže održava ljubav i hrabrost da ne staje, uprkos godinama, kao i sve ono što može da učini za druge.