Kako je „oživelo" sokolsko društvo „Dušan Silni" u Zaječaru

Priča o Zaječarskom Sokolskom društvu „Dušan Silni" s početka dvadesetog veka je priča o zbivanjima i vremenima punim entuzijazma, elana i mladalačkog zanosa.

Prisećanje na svakodnevna poligonska druženja, smotre fizičke kulture i sportske sletove, ostaće večno da živi u uspomenama naslednika generacija koje su dočekale Kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića, kada je došao u Zaječar.

Zbog toga priča o Sokolcima i Sokolskom društvu mora da traje i održava se.

„Godine 1907. formirano je sokolsko društvo u Zaječaru, ali interesantno je da je ono bilo u konstantnom sukobu sa društvom za gimnastiku i borenje. Tek 1910. godine, to se nivelisalo i Sokolsko društvo pod nazivom `Dušan Silni` u Zaječaru neprestano funkcioniše sve do 1941. godine. Uloga Sokolaca je bila da neguje te patriotske ideje, taj otadžbinski stav našeg naroda prema svemu što je predstavljalo prošlost i što je trebalo negovati i baštiniti za budućnost“, rekao je Srđan Tomić, novinar i publicista, autor knjige Pod krilom sokola.

Sportski život i fizička kultura odvajkada su predstavljali neraskidivu celinu u gradu na Timoku.

Zaječarska mladež između dva svetska rata, okupljena u Sokolskom društvu „Dušan Silni" najčešće je vežbala na prostoru gde se tada nalazila pešadijska kasarna.

Knjiga Pod krilom sokola prati razvitak sokolskog života u Zaječaru preko Sokolskog društva „Dušan Silni" osnovanog davne 1907. godine.

„Praktično svako dete od šest godina pa do devetnaest, do velike mature pripadalo je sokolskom društvu ili uzrastu deci, ili uzrast naraštaja, ili uzrastu odraslih članova što je obuhvatalo maturante i one starije vežbače“, dodao je Tomić.

Prohujalo vreme, odnelo je mnoge ljude i bacilo u zaborav mnoge događaje. Danas predratnih sokolaca gotovo i da nema, ali kako nam reče autor, sokolska krila još uvek nisu sklopljena.