Kada Miki Maus izađe na more – tokijski „Dizni Si“ jedinstven kompleks među zabavnim parkovima

U mestu Urajasu, nedaleko od japanske prestonice, i neposredno pored tokijskog Diznilenda, nalazi se specifični zabavni park po nazivu „Dizni Si", čija su osnovna tema more i obale, plovidba i istraživanje morskog života.

Otvoren 2001, tokijski „Dizni Si" se proteže na više od 70 hektara i dan danas predstavlja jedini tematski park u svetu koji povezuje junake i motive iz crtanih filmova kompanije genijalnog američkog animatora Volta Diznija sa vodnim prostranstvima, te nosi reč „more" u svom nazivu.

Italija kao najveća inspiracija

Vizuelno, parkom u blizini Tokija dominira „Mediteranska luka", jedan od sedam tematskih odeljaka, koji predstavlja reprodukciju italijanskog obalskog naselja. U uglu tog kompleksa postoji i verna kopija ulica Venecije, a posetioci mogu uživati i u kraćoj vožnji stilizovanom gondolom. Kuriozitet je da japanski „gondolijeri" putnika pozdravljaju sa „ćao" i „arivederči" kako bi im dalje približili atmosferu koja vlada u tom istorijskom gradu na severoistoku Apeninskog poluostrva.

Pored „Mediteranske luke", tu su i atrakcije poput „Američkih dokova", odeljka koji dočarava atmosferu iz Njujorka s kraja 19. veka, „Arapske obale", koja je zasnovana na crtanom filmu „Aladin", ili „Lagune sirena", koja za inspiraciju ima čuveni crtać „Mala sirena", i druge.

Pored vožnje raznim vrstama brodića i čamaca, park, koji se sam nalazi na obali Tihog okeana i pruža pogled na široki Tokijski zaliv, nudi obilazak maketa srednjevekovnog jedrenjaka i parnog broda iz poznog 19. stoleća, simulaciju putovanja podmornicom „Nautilus" iz romana Žila Verna „Dvadeset hiljada milja pod morem", razne igre, restorane, kioske s brzom hranom i prodavnice suvenira. Ove u zimskom periodu, pored igračaka, punjenih lutaka i slatkiša, nude naročito puno kapa inspirisanih životinjskim crtanim likovima koje u celosti obavijaju glavu, kako bi zaštitile uši i čelo od vetra, i korisnika praktično pretvaraju u maskotu. 

U parku dežuraju radnici preobučeni u poznate Dizni likove poput Miki Mausa, Paje Patka ili Petra Pana – oni su tu prevashodno da pruže priliku posetiocima za fotografisanje, ali umeju i da otpevaju ili otplešu po koju muzičku tačku kako bi podigli raspoloženje.

Posebna atrakcija je dnevna parada popularnih crtanih likova.

Mašina za pravljenje novca

„Dizni Si" je građen tri godine u periodu od 1998. i 2001. i koštao, po ondašnjem kursu, 2,6 milijardi dolara.

Vlasnik tog zabavnog parka, kao i kada je u pitanju tokijski Diznilend koji je bio otvoren još 1983, je japanska kompanija „Orijental lend". Ona u tim svojim posedima godišnje ukupno prihoduje protivrednost od oko četiri milijarde zelenih novčanica, od čega operativni profit prosečno bude oko milijardu.

Interesantno je da je „Orijental lend", koji, naravno, „Dizniju" plaća velike svote novca za pravo da koristi likove i motive iz njegovih crtanih filmova, zapravo podružnica železničke kompanije „Keisei", kao i da su oba zabavna parka izgrađena na veštačkoj podlozi koja je nastala nasipanjem zemlje u Tokijski zaliv.

Po otvaranju, „Dizni Si" je postao zabavni park koji je najbrže na svetu ostvario cifru od 10 miliona posetilaca. Na vrhuncu popularnosti, pred epidemiju korone u 2018. i 2019, dostizao je rekordnih 14,6 miliona posetilaca godišnje, u čemu su veliku zaslugu imali strani turisti, koji su tih godina, u susret tokijskoj olimpijadi, posećivali Zemlju izlazećeg sunca u posebno velikom broju.

Park se trenutno proširuje za čitavih 140.000 kvadratnih metara i ti radovi, smatra se koštaće fantastične dve i po milijarde dolara. Novi odeljak trebalo bi da uključi atrakcije inspirisane „Diznijevim" klasicima „Petar Pan" i „Zaleđeno kraljevstvo".

Cena celodnevne ulaznice za park varira, od preko devet i po do gotovo 12 hiljada jena (68 do 80 dolara), u zavisnosti od toga da li je reč o vikendu, prazniku ili radnom danu.

Cena raste onih dana kada većina građana ima odmor, te je pritisak na park povećan, kao i onda kada se u parku održavaju posebni događaji, poput proslave Božića i Noći veštica ili obeležavanja godišnjica.