Tuneli bez puta, kako je kanjon Mileševke pobedio građevinare

U pohodu na kanjon Mileševke 1947. godine, kada je počela izgradnja magistrale koja će povezati limsku dolinu sa Pešterom, sve je bilo silno – i volja i mehanizacija, i kameni masivi koji su prokopani i novac koji je utrošen.

Put je trebalo da bude dug 17 kilometara, sa 12 tunela, i bio bi najkraća veza Prijepolja sa rubnim opštinskim selima. Gradnja je, međutim obustavljena posle četiri godine.

Radovi su obnovljeni osamdesetih godina prošlog veka – tada je, za nepune dve godine probijeno osam tunela, ukupne dužine 600 metara, i urađeno deset kilometra zemljanih radova na trasi budućeg puta. A onda je, ponovo, sve stalo.

„Tuneli su negde, da kažem, i zaboravljeni do momenta kada su popularizovani snimanjem filma Lepa sela lepo gore, i interesantno da se veliki broj turista u stvari interesuje baš za tunele gde su oni, jer su negde i načuli da su u Prijepolju i da su u blizini manastira Mileševe“, ističe Dragana Varaklić, v. d. direktora Turističke organizcije Prijepolje.

A tu su i isposnice Svetog Save, na drugoj strani klanca. Pa staro utvrđenje Mileševac, ili Hisardžik. Tu je reka i kanjon koji je u međuvremenu proglašen Rezervatom prirode, čiji se ponori spuštaju do 300 metara, gde su nastanjeni medvedi, divokoze, orlovi, pa i pančićeva omorika.

Tu su i sela i domaćini koji s pravom računaju na prihode od seoskog turizma.

„Gosti nam stižu iz cele Srbije, zamislite, čak nam dolaze i iz Izraela, to su neke male turističke ture koje dolaze nekoliko puta tokom leta, nismo nedostupni, ko zna i ko želi, on sigurno pronađe put bilo kako, ili leti ili zimi“, rekla je Samira Fazlić iz Prijepolja.

Od ideje o putu, sada su ostali samo tuneli, razjapljene čeljusti u stenema, mestimično zasute kamenim odronima. I vrlo je moguće da tako i ostane – pa da se neko, u dalekoj budućnosti, uz sve smislene i jasne tragova ljudskog delanja, s pravom zapita čemu ove građevine nad kanjonom, u nedrima planine.