Svetski dan flamenka – ples za koji treba imati dušu

Na Trgu Republike u Beogradu danas je, na Svetski dan flamenka, organizovan javni čas te španske tradicionalne igre. Posetioci su uživali u plesu, strasti i udvaranja, koji upotpunjuju pevanje, sviranje na gitari i ritmično pljeskanje rukama.

Flamenko je nastao u Španiji i ima dugu istoriju. Danas je popularan širom sveta. Zanimljivo je da u Japanu postoji više akademija, nego u Španiji, na kojima se uči ovaj ples.

Termin koji se najčešće vezuje za flamenko je Tener duende („imati duende“), što znači „imati dušu“. Umetnički i muzički izraz posebno je izveden iz duende što znači vila, goblin, mistično stvorenje španske mitologije.

Prema rečniku Španske kraljevske akademije el duende u Andaluziji je misteriozno i neopisivo biće. Federiko Garsija Lorka, na svom predavanju Teoría y juego del duende, potvrđuje tu neopisivost, definišući je Geteovim rečima: „Misteriozna moć koju svako oseća, a koju nijedan filozof ne može da objasni“.

U flamenku, el duende prevazilazi tehniku i inspiraciju, prema rečima Lorke: „Da biste ga pronašli, ne postoji ni mapa ni vežba“. Kada neki umetnik flamenka doživljava dolazak ovog misterioznog bića, koriste se termin imati, pevati, igrati ili plesati duende.

Flamenko je nastao u 16. veku u Andaluziji između Sevilje, Kadisa i Heresa, a za njegov nastanak su bili presudni Arapi, Jevreji, Cigani i Andalužani. Nastao je mešavinom ciganske muzike i narodne andaluzijske muzike, koja je i tada iza sebe imala dugu tradiciju pevanja uz gitaru. S obzirom na to da je u vreme njegovog nastanka u Andaluziji vladalo veliko siromaštvo, smatra se da je on pre svega nastao kao neka vrsta jadikovke.