Srpski ronioci pronašli potopljeni tenkonosac Jugoslovenske ratne mornarice

U apsolutnoj tišini, na najvećoj dubini mora, do koje se u hrvatskim vodama stiglo, posebnom tehnikom ronjenja, srpski ronioci pronašli su izgubljeni brod Jugoslovenske narodne armije. Na zaron su krenula dva para ronilaca. Nije išlo glatko, pa je Mirko Bevenja u vodu morao bez kolege.

„Usled svih tih tehničkih problema ja sam bio u priličnoj žurbi. Skačem u vodu. Vidljivost na dnu je bila 7 do 10 metara. Dolazim do objekta. Objekat nije bio ono što sam očekivao. To sam video odmah. Međutim, pošto nemamo dole mnogo vremena, počeo sam odmah sa snimanjem. U tom momentu mislio sam da se nalazim na na pramcu broda, vidim neki komandni most, snimam taj deo i krećem dalje“, objašnjava Mirko Bevenja.

„Tu vidim jednu lansirnu rampu. U suštini, tada počinjem da razmišljam u pravcu tenkonosca, pošto smo znali da na tim lokacijama postoje već dva tri potopljena tenkonosca“, dodaje ronilac.

Tenkonosaca je u JNA bilo tridesetak. Mogli su da prevezu tri tenka ili 200 vojnika. Korišćeni su za desant i postavljanje mina. Onaj koji su ronioci pronašli kod Visa, potonuo je u zimu 1976. usled jakog nevremena. Svih 25 članova posade spasao je trgovački brod koji je čuo poziv upomoć. Taj slučaj označen je kao vojna tajna.

Pored tenkonosca, ova ekipa ronilaca ronila je i nekoliko velikih bombardera iz perioda Drugog svetskog rata, jer je za vreme rata na ostrvu Visu bio veliki aerodrom.

Preko nedelje su IT-jevci, inženjeri, mikrobiolozi, a nedelja im je rezevisana za zaron. Velike dubine za njih su privilegija. Do sada su otkrili podvodne objekte, olupine brodova, aviona. Nisu zaobišli ni pećinske sisteme.

„Ukoliko ste se baš zaljubili u ronjenje i ukoliko su vam granice koje rekreativno ronjenje postavlja postale prilično ograničavajuće i želite da idete dublje, želite da ostanete duži vremenski period na toj dubini i pravite kompleksinije i zahtevnije zarone, onda je tehničko ronjenje logičan izbor“, naglašava Dubravka Vejnović, iz ronilačkog kluba „Triton“.

„Uvek kada završimo sa nekom ekspedicijom ostaje neki trag, ostaje nešto što može da se podeli sa ostalom ronilačkom scenom pa i javnošću“, kaže ronilac Dane Džepčevski.

Ronili su širom sveta. Ipak, crnogorske i hrvatske vode najbolje poznaju. Rone i po Srbiji. Krupajsko vrelo najviše pamte. Zimu će iskoristiti za obuku i planiranje naredne ekspedicije. Kažu da planova imaju više nego vremena. Ostaju tajanstveni - narednu lokaciju ne otkrivaju.