Mogu li nam kristali rešiti životne probleme

Nekim ljudima možda deluje neobično zašto postoji takva fama oko kristala. Ali treba imati u vidu da oni koji veruju da ovi minerali poseduju neke posebne karakteristike nisu devijantni. Kako navodi profesor religijskih studija Džozef Lejkok sa Univerziteta u Teksasu, njihove ideje o kristalima potiču iz šire tradicije zvane „metafizička religija“ koja je oduvek bila deo duhovnog pejzaža mnogih kultura i civilizacija.

Više od kamenja

Tehnički, minerali su prirodna jedinjenja nastala prirodnim (geološkim) procesima, karakterističnog hemijskog sastava, strogo uređene atomske strukture – kristalna rešetka – i različitih fizičkih karakteristika. Kristali koji se prodaju u prodavnicama poznati su kao idiomorfni kristali jer imaju dobro definisane površine.

Vekovima su ljudi kristalima pripisivali posebna svojstva. Naučnik Karl Sagan, u svojoj knjizi Svet uklet demonima (The Demon-Haunted World), prati istorijat njihove popularnosti sve do serije knjiga koje je osamdesetih napisala Ketrin Rafael, koja je 1986. godine osnovala „Akademiju naprednih umetnosti lečenja kristalima“.

Kristali nisu samo kamenje koje je privlačno na prvi pogled. Na primer, kvarc najvažnije mesto zauzima u proizvodnji kvarcnih ili kristalnih oscilatora koji prestavljaju električni sklop koji koristi mehaničku rezonanciju vibracije kristala kako bi stvorio električni signal vrlo precizne frekvencije. Takođe, kao što skeptici naglašavaju, ne postoji ni jedan dokaz da kristali mogu doneti zdravlje, prosperitet ili bilo koja druge blagodeti koje im se inače pripisuju.

Iskopavanje metafizičkog

Ipak, kristali su deo šire tradicije zvane metafizička religija, termin koji je skovala istoričarka Ketrin Albanez.

Metafizička religija uključuje moderne New Age pokrete – maglovit milje alternativnih duhovnih verovanja i praksi, kao što su sinhronicitet ili parapsihološke sposobnosti. Starije tradicije kao što je mesmerizam – ideja da ljudska bića emituju magnetnu energiju koja se može koristiti za lečenje, i spiritualizam, verovanje da medijumi mogu da komuniciraju sa mrtvima, takođe potpadaju pod metafizički kišobran.

Albaneze pripisuje četiri karakteristike metafizičkim tradicijama – preokupaciju umom i njegovim moćima; „podudarnost“, ili ideja o skrivenim vezama između stvari; sklonost razmišljanju u terminima energije i kretanja; i čežnja za spasenjem shvaćena kao „uteha, utočište, terapija i isceljenje“.

„Zarazna magija“

Metafizičke ideje o kristalima pokazuju svaku od ovih karakteristika.

Dok su kristali fizički objekti, a ne misli, mnogi zaljubljenici u kristale preporučuju „čišćenje“ i „punjenje“ kristala kroz vizualizaciju i druge meditativne tehnike. Dakle, um igra ključnu ulogu u duhovnosti kristala, kao i u drugim oblicima metafizičke religije.

Ta povezanost se odnosi na verovanje karakteristično za mnoge okultne tradicije da i obučni predmeti poseduju tajne kvalitete ili veze sa drugim stvarima. Klasičan primer je astrologija, koja uspostavlja vezu između nečijeg dana rođenja i određenih osobina ličnosti.

Metafizičke tvrdnje o kristalima takođe odražavaju verovanje u postojanje ove veze. Na primer, jedna od promoteriki i prodavaca kristala opisuje pozitivne kvalitete raličitih kristala, tako što po njenom mišljenju heliotrop poznat kao „kamen krvi“ održava dobro zdravlje, rozenkvarc pomaže u ljubavi, a ružičasti manganokalciti su dobri za spavanje.

Današnji zastupnici kristala često koriste reči poput „energija“ i „vibracije“ kada predstavljaju svoje ideje u naučnom registru. Kada govore o energiji kristala oni zaista misle da oni imaju određeni uticaj na izvesnom rastojanju.

Van naučnog konteksta, logika energije i vibracija je još jedan oblik onoga što je antropolog Džejms Frejzer nazvao „zaraznom magijom“ koji se sreće u mnogim kulturama, gde se veruje da jednostavno stavljanje jedne stvari pored druge izaziva efekat.

Izvor osude

Konačno, metafizička religija teži da se fokusira na rešavanje problema u ovom životu, a ne u zagrobnom. To uključuje zdravlje i prosperitet, ali i emocionalni rast i blagostanje.

Ovo je velika razlika od tradicija poput hrišćanstva koje naglašavaju spasenje na nebu. To je takođe faktor zašto su metafizičke ideje stigmatizovane uprkos njihovoj popularnosti.

Protestantsko hrišćanstvo, na primer, je istorijski odbacivalo mnoge oblike materijalne religije, ili predmete sa religioznim značajem, kao sujeverje. Zato se dešava da oni koji veruju u duhovnost kristala budu etiketirani kao prosti, pohlepni ili čak i kao bogohulnici.

Ipak, mada tvrdnjama o skrivenim svojstvima kristala nedostaje naučna validacija, to isto važi i za hrišćanstvo i druge glavne religije.