Srpska kuća na Krfu - čuvar tradicije i istorije

Od Beograda do Krfa ima nešto više od devetstotina kilometara. Srpski državljani najčešće do tog ostrva stižu brodom, ali je intezivan i vazdušni saobraćaj.

„Sleću i poleću avioni na svakih sedam minuta u 24 sata. Najveći je odziv Britanaca oko devetsto hiljada. Avionom dođe možda oko dva miliona gostiju, plus kruzeri, plus trajekti, to je tri miliona gostiju koji posećuju ovo ostrvo koje ima oko sto trideset hiljada stanovnika" rekao je Velimir Mihajlović, vlasnik turističke agencije „Tamo daleko" na Krfu.

Za naše turiste pored ostrva Vido i brojnih spomen obeležja i Srpska kuća ima poseban značaj. Za studente vojne i policijske akademije uvek potresan i nadahnjujući čas istorije.

„Hrabrost koju su naši vojnici imali da pređu celu Albaniju peške, po najgorim uslovima budi neka prelepa osećanja i taj neki ponos, nadam se ne samo meni, nego svima nama", istakla je Anja Simić,studentkinja Kriminalističko policijske akademije.

„Naučiti kako biti, kako posle svega i pored svih okolnosti, koje nas zadese ostati pre svega čovek, ostati pri onom pravom putu", rekla je Kristina Milanović, kadetkinja Medicinskog fakulteta VMA.

„Stvarno ima dosta stvari koje ne mogu da se nađu ni na internetu, niti bilo gde. I jako lep utisak ostavlja na nas kadete Vojne akademije koji smo potomci takvih predaka", istakao je Lazar Tadić, kadet Vojne akademije.

Stopama naših predaka na Krf dolaze i najbolji osnovci i srednjoškolci sa prostora bivše Jugoslavije, a dočekaju ih srpski Krfljani, večiti čuvari tradicije i sećanja.

„Deca dođu kao deca, a odavde odu kao ljudi. Zašto kažem radimo za sada kao najboljima, jer na najboljiima Srbija ostaje". Željko Popović - koordinator projekta „Stazama naših predaka"

Na Atosu je Hilandar mesto duhovnosti, obrazovanja i deo nikad osvojene srpske zemlje. Krf je svetilište, simbol mučeništva i stradanja, ali i oporavka srpskog vojnika na putu ka slobodi i srećnijoj budućnost potomaka.