Od Aleksandra Velikog do Dejvida Bouvija – šta je heterohromija

Reč heterohromija potiče iz starogrčkog: heteros (različit) i hroma (boja).

Heterohromiju oka, kao ljudsku karakteristiku, prvi je opisao Aristotel, a nazvao ju je heteroglaukos.

To je bezopasna genetska mutacija koja utiče na način na koji se pigment razvija u dužicama oka neke osobe, ali takođe može biti posledica povrede ili bolesti kasnije u životu.

Može biti potpuna i parcijalna. U potpunoj, jedno oko je potpuno različite boje od drugog, dok su kod parcijalne različite boje samo delovi dužice.

Istorija je zabeležila da su neke značajne ličnosti imale ovaj genetski poremećaj.

Vizantijski car Anastasije Prvi imao je nadimak „dikoros”, što znači „ima dve zenice”. Prema opisima istoričara, desno oko mu je bilo svetloplavo, dok je levo bilo tamno, i to je bilo izuzetno atraktivno.

Najčuveniji primer je svakako Aleksandar Veliki. Rana književna obrada njegovog života pripisuje mu heterohromiju – da mu je jedno oko bilo plavo, a drugo smeđe ili zeleno.

Međutim, ne postoje pouzdani istorijski izvori da je najveći vojskovođa svih vremena zaista bio jedinstven i po toj fizičkoj karakteristici.

I jedan od najvećih genija u istoriji, nemački pesnik, romanopisac, naučnik i državnik Johan Volfgang Gete, takođe je imao oči različite boje.

Od savremenika, možda je najpoznatiji primer jednog od najvećih britanskih rok muzičara Dejvida Bouvija, koji je oduvek plenio pažnju i svojim neobičnim izgledom, sa jednim plavim i jednim tamnim okom.

Heterohromija je mnogo češća u životinjskom svetu nego kod ljudi. Posebno je karakteristična za neke rase pasa i mačaka.