Dobra ili neslana šala, gde je granica između humora i vređanja

Humor treba da izazove smeh i radost – ali od čega zavisi da li ćemo humorom povrediti druge?

„Humora je sve manje i to je posledica jedne opšte društvene letargije. Kada su teška vremena onda se svaka inicijativa da kažete nešto smešno smatra neprimerenim“, kaže psiholog Ana Mirković.

Stručnjaci kažu da je duhovitost dar staloženih, kreativnih i inteligentnih osoba. Međutim, naglašavaju da je važno razlikovati zabavni humor, od ironičnog i ciničnog podsmeha kojima je moguće povrediti druge osobe.

„Ako neko pati, ako je tužan, ako pada u melanholiju znači da to nešto nije bilo smešno. Humor mora biti apriori zabavan, smešan i ne izazivati loša raspoloženja i loše reakcije nego buditi osmeh na licima ljudi“, navodi Ana Mirković.

Nisu svi ljudi spremni da prihvate šalu niti da je razumeju na pravi način. Oni, kojima je posao da ocenama i shvatanjem društvenih problema – zabave, a da humorom ne povrede, kažu, da ljudima nije lako izmamiti osmeh.

„Ljudi osete ako je to maliciozno, i ne znam koliko da je dobar fazon ako je na račun neke grupe ili nečijeg problema onda to jednostavno nije smešno. Ako osetite da se komičar smeje sa ljudima, i pravi od nekih društvenih problema humor, ali da podržava te ljude o kojima priča – onda je to uvek smešno“, ističe stendap komičar Vuk Vujačić.

„Samo ljudi koji su potpuno svesni sebe i oslobođeni svake sujete i svakog egocentrizma – mogu da prime šalu na svoj račun. Nažalost, mi živimo u eri egocentrizma i svi ljudi zaista postavljaju tu svoju narcisoidnost na pijadastal, i sve je manje ljudi koji umeju da se šale na svoj račun“, objašnjava psiholog Ana Mirković.

U želji da humorom zabavite ljude, prvo razmislite – umete li da se šalite na svoj račun i kako biste vi reagovali na šalu upućenu vama? Podsmevanje i podrugljivost mogu da povrede ljude i učine ih nesigurnim. Savet je da birate bezazlene i dobronamerne šale, i da u tome uvek imate meru.