Badnje veče u Pekingu

Oni su studenti srpskog jezika u Pekingu, a ovo je njihovo prvo Badnje veče po julijanskom kalendaru. Jezik uče tek tri meseca i možda još ne znaju mnogo toga da kažu na srpskom, ali hrana je univerzalni jezik. Čak i kada je posna.

„Profesorka Nataša nam je pokazala neke fotografije hrane kao što su pita od sira i tome slično. Ali ovo je prvi put da to vidim svojim očima i veoma sam uzbuđena. I veoma je ukusno“, kaže Kristina Vang Šijing.

„Prve svega, dobro jelo. Drugo, mogu da osetim Srbi imaju sopstveni način na koji proslavljaju ovaj praznik“, navodi Aleksandar Gao Tung.

„Jeli smo odličnu večeru, riba je posebno dobra. Hleb je malo mekan, malo tvrd, ali ukusan. Srpska hrana se veoma razlikuje od kineske, ali mi se dopada srpski stil“, smatra Anđelka Šao Zedžen, dok Isidora Bai Ou kaže da uživa srpskoj hrani, a da joj se ljudi iz Srbije dopadaju jer su veoma druželjubivi.

Božić u Kini nije nepoznanica. Sve više ljudi iz celog sveta dolazi ovde da radi i živi, pa su sa sobom doneli svoje običaje i praznike.

Ali, Kinezi ih uglavnom povezuju sa Amerikom i Božićem po gregorijanskom kalendaru 25. decembra.

„Svake godine, obično za Badnji dan, pozivam svoje studente da dođu kod mene, da se malo družimo i da im nešto pokažemo o srpskoj tradiciji i srpskim običajima. Da uživo vide na koji način lomimo česnicu, koja je to tradicija vezana za Božić, koliko možemo, naravno, ovde u Pekingu. Prilagodili smo se“, ističe Nataša Radosavljević Gaberova, predavač na Pekinškom univerzitetu za strane studije.

Svake godine kod profesorke Nataše je sve više gostiju za Badnje veče, budući da raste broj studenata srpskog jezika u Pekingu. Ukoliko se sretnemo i sledeće godinine na istom mestu, obećavaju da ćemo razgovarati na srpskom.