Kada u bašti nikne ideja za posao...

„Prvo sredi svoje dvorište, pa onda gledaju u tuđe!“ Možda su se baš ovom izrekom vodila dva prijatelja kada su jedan vikend pretvorila u radni. Sređujući baštu poželeli su sa je obogate raznim saksijama. Nisu zavirili u tuđe dvorište, ali jesu na internet, ne bi li pronašli ideju za uređenje.

„Krenula je spontano cela priča. Našli smo na internetu neke zanimljive saksije i kao hajde da pokušamo nešto za moje dvorište i onda smo uradili neke probne primere, oni su ispali odlično, ljudi su to videli, naši drugari i prijatelji i oni su nas na neki način pogurali u celu priču“, kaže Nenad Sarjanović.

U roku od mesec dana podrum je postao radionica, a Dejan, koji inače radi u građevinskoj industriji, pribavio je materijale. Za prvi zalet, kažu, nije bilo potrebno mnogo novca, ali jeste strpljenja. Greške su bile neminovne, tako da prvih 200 saksija nije završilo ni u čijim rukama.

„Došli smo brzo do toga da ovaj posao sam sebe isplaćuje da mi ne moramo da ulažemo neke pare. Mi smo krenuli sa nekim laganim, nije to bila neka velika količina para, ali kada nemaš veliku količinu para da uložiš onda ima mnogo rada i zato smo mnogo radili i došli smo do toga da ovaj posao sam sebe otplaćuje“, objašnjava Dejan Popadić.

U izradi koriste prirodne materijale, ali recepturu ne orktivaju. Iako za sada nemaju konkurenciju, nije isključeno da bi mogla da se pojavi. Zato prenose samo deo onoga kako nastaju njihovi komadi.

„Meša se materijal, ostavi se da odstoji jedno vreme, kasnije se taj materijal puni u kalupe, ima tu još nekih koraka između svega toga i bitno je da odstoji. Sad zavisi koji materijal radimo i koji dizajn želimo da dobijemo, ali stoji pola dana u tim kalupima i onda ide na dalju obradu“, kaže Dejan.

Kada su savladali proces proizvodnje pred njima se našao novi izazov. Kako da ono što su napravili sopstvenim rukama ponude ljudima i još važnije po kojoj ceni.

„Kada smo formirali cene morali smo da uzmemo u obzir cenu materijala, cenu rada na njima i sve mesečne troškove koji su vezani direktno za proizvodnju. Tu ne ulazi lokal, već troškovi za nabavku sirovina, prostor u kom radimo i radnu snagu“, objašnjava Nenad.

A kada smo kod snage, očigledno je da je za proizvodnju ovih komada ona itekako potrebna, naročito kada saksije nastaju i kada se prenose. Za taj deo zadužen je Dejan, dok je Nenadov posao marketing, saradnja sa partnerima, prodaja. Trenutno zajedno rade na osmišljavanju novih komada.

„Zasiti se vremenom tržište pa treba nešto opet izbacivati novo, da li je to u pitanju boja, da li je to u pitanju oblik, da li je u pitanju namena tog proizvoda, ali uglavnom treba širiti u svakom slučaju asortiman“, ističe Dejan.

Takođe delu aranžiranja saksija posvećena su obojica. Već petu godinu nalaze se u svetu biljaka, pa su već naučili šta se sa čim slaže.

Sve biljke u ovim aranžmanima potiču od lokalnih proizvođača. I to je dobar primer kako bi preduzetnici trebalo da sarađuju pomažući jedni druge. Ovi momci planiraju da kroz tri godine naprave sopstveni staklenik i time zaokruže poslovnu priču.