Bez njih nema koncerata, a nisu ni muzičari ni pevači

Danas na vrhu planine, sutra na plaži pored Dunava. U letnjim mesecima, radnici u firmama koje postavljaju tribine i bine za velike manifestacije, nekada promene i nekoliko lokacija u jednom danu.

Iako su ove tribine na nadmorskoj visini od 500 metara, za ovaj posao nije im bio potreban sertifikat za rad na visini, samo dobra kondicija.

„Tako se dešavalo, na primer, da smo na plaži Ucinjskoj ili smo na trgu usred Sofije, ili u Čortanovcima na nekoj padini prema Dunavu. Neki put je to vrlo lagano kao što je to koncertni prostor Ušće gde kamion prilazi i momci lako to montiraju. Neki put ima da se transportuje, pretovara, nosi, utovara i tako. Znači zavisi od lokacije i od manifestacije. Radnici imaju obuku za rad na visini, ateste, naravno, zdravstvene i lekarske preglede. Ne svi nego ta trojica, četvorica koji se penju po visini“, objašnjava Predrag Maoduš, iz preduzeća za postavljanje opreme.

Oprema se dovozi šleperima, ponekad ih je i više od 20, a potrebno je sve montirati u najkraćem roku.

„Oni su jedna od najvećih firmi možda na Balkanu koja se bavi time i za njih je ovo lagani posao, iako nama koji se ne bavimo time izgleda komplikovano. Oni su profesionalni, puno ljudi i brzo završavaju posao“, ističe Nikola Koprivica, direktor turnira za koji ovi vredni monteri pripremaju tribine.

Sezona počinje u maju i završava se krajem septembra. Zimski meseci koriste se za popravljanje opreme.

„Ljudi su stalno zaposleni, s tim što kada je sezona, onda imaju prekovremene sate koje akumuliraju, i onda to posle koriste kao dodatne odmore u toku zimskog perioda. Zimi se održava oprema, reparira, farba, sređuje se magaicn, proširuje“, dodaje Predrag Maoduš.

U našoj zemlji postoji svega nekoliko velikih firmi koje se bave ovim poslom i desetak manjih. Ipak, za najveće festivale, koncerte i sportske manifestacije udružuju snage.