Rudi i Živana — povratak u pocersko selo posle decenija rada u Nemačkoj

Od fotografije na kojoj je ugledao Živanu, do prvog susreta nije prošlo mnogo vremena. Odlučan da upozna devojku koja mu se dopala na prvi pogled, Rudi je prvo Metlić tražio na karti, a potom i po obrnicima Cera.

„Svašta sam pomislila, ko je ovaj, šta je ovaj zalutao. A da je zalutao, ne bi pitao za moje ime“, navodi Živana Pavlović Verner.

„Ja sam rekao, ja moram da vidim ovu devojku u orginalu, zato dolazim ovde. Mršava je mnogo bila, na venčanju, četrdeset osam kilograma, sad kontra — skoro duplo“, kaže u šali Rudi Verner.

On je tada znao nekoliko reči srpskog, a ona skoro nijednu nemačkog. Venčali su se posle pet godina, a pre osam iz više od hiljadu kilometara udaljenog Fridberga, došli su da žive u Pocerinu.

Živana ističe da je Rudi zavoleo Srbiju. „Rudi voli ovaj narod, zato što su ljudi slobodni“, napominje Živana.

Verner kaže za see da je sada 70 odsto Srbin, a trideset Nemac.

I posle nekoliko decenija, ljubav i poštovanje su, kažu, kao i na početku braka. Srpska kuhinja, Rudiju je omiljena.

„Ona kuva bolje od moje mame. Majka uvek kuva bolje, ali Živana sve zna“, hvali je pocerski zet.

Živana dodaje da Rudi voli masnu hranu, ali dodaje da su ponekad kao rogovi u džaku.

Elektrotehničar u penziji, kablove i alat zamenio je motikom i kosačicom. Na pobrđu Cera, uzgaja voće.

„Imamo dosta šljiva, jabuka, kajsija i kruške, sve šta volim“, naglašava Rudi.

Pocerski zet Srbima zamera loše navike u odlaganju smeća. U Nemačku gde mu žive majka i sestra, odlazi povremeno, a u Metić se, kaže, uvek rado vraća.