Učili i naučili – Francuz i Brazilac znaju srpski zbog ljubavi prema Srpkinjama i prema Srbiji

Francusku i Brazil deli jedan okean ili tačnije 8.609 kilometara. Ipak, jedan Francuz i jedan Brazilac žive u istom gradu, govori istim jezikom i znaju svih sedam padeža. Učili su i naučili srpski jezik – da ih, kako kažu, ceo svet razume. 

„Pošto sam počeo da učim srpski dok sam bio na fakultetu i, zaista sam učio svaki dan. Jednom me je profesorka engleskog jezika ulovila sa knjigom srpskog jezika, učio sam srpski na času engleskog. I ona me je pitala zašto učim srpski, a ja tada nisam znao za izraz, a da sam znao, ja bih joj rekao da učim srpski da me ceo svet razume...“, kaže Arno Gujon.

Sa drugog kraja sveta nam dolazi Tijago Fereira, Brazilac, koji je srpski počeo da uči pre deset godina, zbog jedne Srpkinje. Jezik je počeo da uči godinu dana pre nego što je došao u Srbiju. Radio je nekoliko sati dnevno i kaže da je bilo potrebno mnogo truda.

„Na početku mi je to bila velika motivacija, da ću da naučim srpski i da će ceo svet da me razume, a sad kad sam ga naučio svi me razumeju ali samo na Balkanu, van Balkana niko me ne razume ali nema veze, volim srpski... Naučio sam srpski, i kad odem u Hrvatsku kažu: 'Kako ti je dobar hrvatski', kad odem u Bosnu, svi kažu: 'Kako ti je dobar bosanski', dobio sam još nekoliko jezika u paketu“, rekao je Fereira.

Srpski je kao matematika 

Arno Gujon, Francuz, a od nedavno i državljanin Srbije, sa srpskim jezikom se prvi put upoznao na Kosovu i Metohiji, baveći se humanirarnim radom. U svojoj knjizi „Svi moji putevi vode ka Srbiji“, pored humanitarnog rada opisao je i kako je učio srpski jezik, za koji kaže da nije lak.

„Uzmite na primer, jedan jedini primer, u zavisnosti od broja, od roda i od padeža, on može da se piše i izgovara na 42 različita načina. Imao sam utisak kada govorim srpski, kao da vežbam matematiku, sve se slaže u zavisnosti od broja, roda i padeža.

Složili su se da su padeži i akcentovanje najteži u srpskom jeziku, a ćirilica ni jednom ni drugom nije bila veliki problem.

 „Drugačije se akcentuju reči, ali Brazilcima su problem reči bez akcenta: 'čvrst, krst, brz' – to nam na prvi pogled deluje nemoguće. Kako sad ovo da izgovorim: 'č, ć, đ, dž...' Mnogo mi je trebalo vremena da naučim da razlikujem slova“, kaže Tijago.

„Džak“ ili „đak“? 

„Ono što je teško za jednog Francuza to je svakako slovo 'p', onda su to glasovi koji ne postoje na francuskom, 'č, đ',  razlika između 'đak' i 'džak' “... objasnio je Gujon.

„I dalje se bunim oko reči 'čevapčići', i dalje mi nije najjasnija razlika između 'grad' i 'grad', ono što pada i grad Beograd, ali su reči bez samoglasnika problem“, dodaje Tijago.

Srpski su naučili, a shvatili i poneke naše navike.

„Bilo mi je potrebno nekoliko meseci života u Srbiji da shvatim da pet srpskih minuta vredi 30 francuskih, dok 30 srpskih minuta iznose dva sata, tako da sada kad mi neko kaže – ajmo Arno vidimo se za pet minuta, ja dolazim pola sata kasnije i uglavnom stignem prvi“, ispričao je Gujon.

„Meni je nobično to što je srpski narod doživeo toliko loših stvari u svojoj istoriji, još devedesetih, to je skoro bilo, i dalje volite da se družite, imate vremena da uživate tokom dana mimo svih obaveza“, kaže Tijago.

Arno sa porodicom živi u Beogradu i sa ćerkama uvek razgovara na srpskom, a Tijago za sebe kaže da je verovatno prvi Brazilac u istoriji koji drži časove srpskog jezika, ali samo zemljacima koji su u sličnoj situaciji kao on.