Tifani, Elizabeta i Kleopatra i sir po prabakinom receptu

U Jazak, selo na padinama Fruške, ne dolazi se samo da bi se uživalo u prelepom pogledu, niti da bi se pila izvorska voda, već i zbog mirisa sira i priče o bratu i sestri koji su ovaj kraj učinili turistički prepoznatljivim. I to pre šest godina, kada su pokrenuli proizvodnju kravljeg sira.

„U našoj porodici na temu proizvodnje sira što po maminoj liniji, što po tatinoj liniji generacijama unazad su žene pravile sir, ali je to tad bilo ženi za dućan, znate u selu da žena bar malo bude nezavisna, a danas je to ipak primarni prihod“, kaže Marija Radojčić.

Da bi došli do prvih prihoda kao i na svakom početku morali su da se dovijaju. Prvi koji su probali njihove sireve bili su prijatelji i familija.

„Dešavalo nam se da ponesemo sir na neku žurku ili druženje u nekom od kafića u Novom Sadu, iseckamo, uzmemo daščicu, nožić, sve onako fino kao kod kuće i niko se nikad nije naljutio na nas i vrlo često su gazde prilazile i ručkale sa nama i uglavnom se tako dešavalo da smo dobijali nove kupce“, seća se Marija.

Iako su, kako kažu, i dalje na nuli, tvrde da grade uspešnu preduzetničku priču. U prilog tome govori i to da se broj grla iz godine u godinu povećava.

Kada su 2012. pokrenuli posao u ovoj štali bilo je samo dve krave. Već naredne godine osetili su potrebu za proširenjem tako da danas u svojoj štali imaju dvadesetak krava.

Petar, inače veterinar po struci, naročito je ponosan na svoje krave, za koje tvrdi da nisu obične, već sa titulom.

„Naša farma se razlikuje po tome što svako grlo ima svoje ime, svako žensko grlo sam ja dočekao, othranio i napravio od nje premimum kravu, što bi rekli popularnu šampionku“, kaže Petar Radojčić.

Upravo su šampionke, poput Tifani, Elizabete, Kleoptare krave koje daju najviše mleka. Godišnje između sedam i osam hiljada litara. Teže su od 800 kilograma i svake godine rađaju tele vrhunske genetike.

„Nikada nisu sve krave u muži, krave po rođenju teleta, veći deo mleka ide za ishranu teladi, tako da je dnevni prosek od 150 do 200 litara, a ide i do 300. Zavisno od vrste, za sitni sremski sir ide pet litara po kilogramu, a za trapist ide 10 litara mleka za kilogram, objašnjava Petar.

Matematika može da bude i drugačija, naročito kada se priroda umeša u biznis.

„Nama može da se desi jedna sušna godina i može da nam se desi da smo u ozbiljnom problemu sa hranivima, ali verovatno mnogi bi u toj situaciji odustali i smatrali da je to neuspeh, a mi smatramo da je to samo jedna godina u prevazilaženju problema i rastu naše proizvodnje“, tvrdi Marija.

Zato je savet onima koji planiraju da se upuste u preduzetništvo da budu spemni na kritične situacije, ali i hrabri da u njima istraju.

„Svako ko želi slobodu i ko je hrabar treba da se upusti i da izabere posao koji voli jer bez toga vi niste vi, ne dozvolite da gubite sebe, jer onda ste izgubili više od novca“, savetuje Marija.

A novac, kako kažu, u njihovom poslu ne stiže na brzaka. Godinama se gradi ime. Njihovo se poistovećuje sa sirevima začinjenim orasima, bosiljkom i drugim sastojcima. Uskoro i sa sirom koji će imati geografski zaštićeno poreklo.