Školjke iz Panonskog mora i zubi mamuta na Rudarskom fakultetu

Pećinski medved ledenog doba, školjke iz Panonskog mora i zubi mamuta – nalaze se na jednom mestu. U Beogradu u nesvakidašnjoj, naučnoj zbirci Rudarsko-geološkog fakulteta.

„U našoj zbirci imamo preko 20.000 zavedenih jedinica – što znači različitih grupa ili primeraka koji su prikupljeni na teritoriji Srbije najvećim delom“, objašnjava Ivan Stefanović, kustos geološko-paleontološke zbirke Rudarsko-geološkog fakulteta.

To je ujedno i najstarija ovakva zbirka u našoj zemlji.

„Knez Miloš je pozvao strane stručnjake, to je bio Zigismund fon Herder, koji je obišao Srbiju i prikupio jedan deo primeraka u nadi da Srbija postane deo razvijenog sveta i da počne saradnju sa drugim zemljama. Deo te zbirke je ostavljen Srbiji i čuvan je u tadašnjoj kovnici novca“, ukazuje Stefanović.

Na čak tri sprata prostire se kolekcija ovog fakulteta, koju građani tek ponekad mogu da vide. Iznenadili biste se kada biste čuli koliko zanimljivih priča krije svaki od eksponata.

Na primer, rogovi bizona su najmlađi eksponat u zbirci Rudarsko-geološkog fakulteta. Geolozi kažu da potiču iz ledenog doba i imaju „samo“ 15.000 godina.

Statistika ukazuje da tek pet posto živog sveta ostane u fosilnom obliku. Zato se o svakom od eksponata naročito vodi računa.

Vanredni profesor paleontologije Rudarsko-geološkog fakulteta Zorica Lazarević kaže da imaju primerke iz prekambrijuma paleozoika.

„To je negde 350 miliona godina, pa do dana današnjeg, kada mi ove organizme tretiramo kao fosile kada ih nađemo“, ističe Lazarevićeva.

Fosili su stizali iz Rusije, Francuske, Austrije, Nemačke, ali je većina eksponata iz Srbije i sa prostora bivše Jugoslavije.

„Mi imamo biljke sa naših terena i one su odlični indikatori za promenu klime. Mi možemo da vidimo da se na našim terenima klima menjala od tropske vlažne, pa do klime kakvu danas imamo. Ono po čemu je Srbija karakteristična je da imamo puno rudesnih školjki koje su iz doba krede, a to je vreme kada su dinosaurusi bili najraznovrsniji, naša zemlja je bila pod morem“, navodi profesorka Lazarević.

Ova zbirka je i svojevrsni svedok geoloških istraživanja. Kolekcija se neprestano širi, jer i profesori i njihovi studenti sa terena neprestano donose nove primerke fosila.