Naučnici ostvarili stogodišnji san – napravili metalni vodonik!

Gotovo čitav vek su naučnici sanjali o tome da najlakši od svih elemenata iz periodnog sistema, vodonik, pretvore u metal.

U neverovatnom činu alhemije modernog doba, fizičari sa Univerziteta „Harvard“ napokon su uspeli u toj nameri – stvaranju sićušne količine materijala, koji ne samo što nikada nije viđen već ga uopšte nema u prirodi. Lako je moguće i da će postati najvredniji materijal na Zemlji, piše časopis Sajns.

Metalni vodonik bi mogao revolucionizovati tehnologiju kakvu danas poznajemo, omogućavajući proizvodnju ultrabrzih računara, superbrzih levitirajućih vozova i izuzetno efikasnih vozila. Postoji mogućnost da će drastično poboljšati sve što je vezano za električnu energiju.

I na kraju, taj materijal bi čoveku mogao da omogući istraživanje svemira kakvo je dosada bilo nemoguće.

Ipak, budućnost nije sigurna kad je u pitanju metalni vodonik, jer je idući korak fizičara da otkriju je li taj materijal stabilan na normalnim temperaturama i pod normalnim pritiskom. Ukoliko nije, biće to veliko razočaranje.

Proces u kojem su fizičari uspeli da dobiju metalni vodonik izgleda tako što se molekuli vodonika mrve pod ogromnim pritiskom, između dva dijamanta i na temperaturama daleko ispod nule, što rezultira njihovim spajanjem i prelaskom u čvrsto stanje.

Kao što je poznato, vodonik je gas koji prelazi u tečno stanje na temperaturi koja je dosta niža od nule.

Uređaj u kojem naučnici spajaju molekule vodonika u metalni vodonik može da stane na dlan, ali između spomenutih dijamanata, tokom drobljenja, stvara pritisak veći od onog u Zemljinom jezgu.

„Sveti gral“ fizike

„Ovo je 'Sveti gral' u fizici visokog pritiska. To je prvi primerak metalnog vodonika na Zemlji, pa, kad ga gledate, gledate u nešto što nikad ranije nije postojalo“, naglašava profesor Ajzak Silvera sa „Harvarda“.

Trenutno se taj sićušni primerak metala može videti samo kroz navedene dijamante, koji mrve molekule vodonika i pritiskaju ih dok se ne spoje i na taj način pretvore u metal.

Jedini primerak metalnog vodonika stoji zarobljen između dijamantne drobilice i pod ekstremno visokim pritiskom, a plan naučnika je da u narednim nedeljama počnu pažljivo da spuštaju pritisak i da otkriju da li teorija koja kaže da je metalni vodonik stabilan na sobnoj temperaturi, zapravo „drži vodu“.

„To znači da će, ako uklonite pritisak, on i dalje ostati metalan, slično kao što se formiraju i dijamanti iz grafita pod ogromnim pritiskom i velikom toplotom, te ostaju u novonastalom, dijamantskom stanju kad se pritisak i toplota smanje na normalne uslove“, objašnjava Silvera.

Ako se pokaže da je metalni vodonik stabilan pod atmosferskim, normalnim pritiskom i na sobnoj temperaturi, svet će dobiti i superprovodnik, pa će bilo šta u budućnosti povezano s električnom energijom postati superefikasno.

Gubici u kablovima tokom prenosa električne energije, koji su i do 15 posto u normalnim mrežama, mogli bi tako postati stvar prošlosti.

Što se tiče novih, revolucionarnih mogućnosti u istraživanju svemira, profesor Silvera je objasnio da, s obzirom na to da je potrebna izuzetno velika energija za stvaranje samo jednog molekula metalnog vodonika, povratni proces, u skladu s tim, oslobađa tu istu energiju nazad. To znači da bi metalni vodonik mogao postati i najefikasnije raketno gorivo u budućnosti.

Neki naučnici ipak smatraju da će metalni vodonik biti nestabilan na svojoj površini, pa zbog toga postepeno propadati. Profesor Silvera im poručuje: „Ne želim da nagađam, želim da obavim eksperiment“.