Beograđani „smazali“ kulturno blago Japana

Dok je u Srbiji tek okončana sezona svinjskih pihtija, iz Japana su nam stigle pihtije od ribe. Pored njih i razni oblici sušija. U svim oblicima i bojama, pa čak i na ražnjiću.

Pored automobilske i IT industrije simbole Japana je svakako suši. Glavni suši majstor koji predvodi grupu od pet kuvara koji su došli iz Japana, kaže da je potrebno provesti pet dugih godina u kuhinji da bi se savladao zanat.

Glavni kuvar Hirokazu Tomisava kaže da je juče jeo mleveno meso na roštilju i dodaje da je bilo mnogo uskusno, kao i domaću supu, koja je bila odlična.

Hirokazu Tomisava je profesor na Univertitetu i predavač u kulinarskoj školi u Tokiju. Isti grad ga je odlikovao za njegov rad, a car pozvao da mu sprema trpezu na rođendanskoj zabavi. Jednom rečju, vrlo je važna ličnost u istočnom gastronomskom svetu. Večeras je spremao hranu za Beograđane.

„Sve namirinice koje smo koristili kupljene su na lokalnoj pijaci. Sve što koristimo u Japanu, našli smo ovde. Osim sirćeta. Vaše je drugačije, ali lepo ide uz našu kuhinju“, kaže glavni kuvar.

Otkrivanje japanske kuhinje je otkrivanje balansa i umerenosti u životu, kaže ambasador Japana. Ona takođe simboliše i zdravu ishranu.

„U Srbiji postoji izreka, zdravlje na usta ulazi. Nadam se da ćete večeras uz suši i sake uneti dosta dobrih sastojaka da budete dugo zdravi“, rekao je ambasador Japana u Srbiji Đuići Takahara.

Ono što stavimo na sto treba da poštujemo, smatraju u Japanu.

„Povrće i voće je isto životinja. Onda mi dobijemo taj život, i možemo da preživimo. To znači mi moramo da svakom obroku izrazimo zahvalnost“, rekao je ataše za kulturu ambasade Japana u Srbiji Juićiro Omori.

U Srbiji se domaćinu zahvalnost izražava uz rakiju, u Japanu uz sake. Nije nezgodno ako se mnogo zahvaljujete.

„Sake nije toliko jak, zato u Srbiji postoji rakija. Za građane Srbije sake nije težak“, kaže Omori. 

Uz našu tešku hranu, i kako i Japanci primećuju, teško piće, kako čovek da onda kod nas vodi lak život? Ni Japanci ne znaju.