Hrvatska, tajna izdužene lobanje

Već nekoliko godina skeletni ostaci i izdužene lobanje pronađeni na lokalitetima u Hrvatskoj, predstavljaju pravu misteriju za naučnike.

Arheolozi i antropolozi nakon opsežnog istraživanja još uvek ne znaju zbog čega su lobanje deformisane i sahranjivane odvojeno od tela, piše portal 24 sata hr.

Žena čije su skeletne ostatke hrvatski istraživači pre tri godine pronašli u Solinu, pripadala je germanskom plemenu - Gepidima. Zanimljivo je da je to jedini slučaj na području Hrvatske, gde je nađeno nekoliko izduženih lobanja, da deformisana glava nije sahranjena odvojeno od tela.

Naučnici na njenom skeletu nisu otkrili znakove koji bi ukazivali na nasilnu smrt.

Na području Hrvatske i susednih zemalja ovakva otkrića su veoma retka. Pored Splita i Solina, još samo dve takve lobanje pronađene su u centralnoj Hrvatskoj i one su u osteološkoj zbirci Hrvatske akademije nauke i umetnosti.

„Mi smo našli samo lobanje, bez drugih kostiju. Imamo lobanju muškarca iz Vinkovaca, koji je takođe pripadao Gepidima, a datira iz 6. veka. Živeo je duže nego njegovi savremenici, a preminuo je u svojim pedesetim godinama“, kaže direktor Antropološkog centra HAZU u Zagrebu Mario Šlaus.

Druga, vidno manja lobanja, pripadala je ženi koja je u trenutku smrti imala između 25 i 30 godina, a datira iz 8. veka. Našli su je u Jopićevoj špilji u Lici, objašnjava Šlaus.

Jedna od teorija kako su deformisane lobanje, jeste da su već pri rođenju bebama podvezivali glavu specijalnim drvenim daščicama.

Najviše izduženih lobanja pronađeno je u Južnoj Americi, a smatra se da je ova pojava bila rasprostranjena u drevnom Egiptu, kao i kod Huna, Gota i Gepida.

Zanimljivo je da u Egiptu nisu pronađene deformisane lobanje, jedini uvid u takvu praksu su detaljni crteži iz davnih razdoblja na kojima su prikazani ljudi s izduženim potiljačnim delom.

Hrvatski naučnici smatraju da su razlozi za izduživanje lobanja bili verski, estetski i vojni.

„Deca s takvim deformacijama navodno su često kao posledicu imala epilepsiju, a budući da se smatralo da čovek tokom epileptičnog napada pada u trans i komunicira s bogovima, to je bilo verski poželjno. Zbog deformacije čela i nosa ljudi s takvom glavom lakše su i bolje nosili kacige, pa je to vojni razlog, a estetski se svodi na to da je ljudima jednostavno bilo lepo da vide takve izdužene glave“, navodi Šimun Anđelinović sa odseka za forenziku Univerziteta u Splitu i Zavoda za patologiju i sudsku medicinu KB-a Split.

Šlaus ima još jednu teoriju. „To je bio trend, statusni simbol. Naime, ljudi koji su bili bogati uvek su na neki način pokušavali da se razlikuju, pa su smatrali da je dobro imati izduženu lobanju“, zaključuje Šlaus.