Необични називи београдских кафана

Иако је некада на сваких 50 становника у Београду била отварана по једна кафана као место окупљања градских боема, писаца, новинара и личности из јавног живота на којима су се доносиле важне политичке одлуке, писале песме, текстови, данас младе више занима ноћни провод и добра музика.

Место о коме многи Београђани, а посебно Београђанке данас све чешће причају је кафана "Она, а не нека друга" у Гробљанској улици у Земуну, недалеко од Гардош куле.

Необичан назив власници су дали тако што су један дан ушли у књижару и, како се препричава међу Београђанима који су имали прилику да посете ову кафану, решили да из неке књиге жмурећи изаберу речценицу која ће бити њено будуће име.

Прст је пао на реченицу "Она, а не нека друга" из књиге Душка Радовића, па је осамдесет квадратних метара простора од класичне кафане постала владајућа територија нежнијег пола.

Многи тврде да је једино у овој кафани, која је отворена пре пет година строго дозвољено "малтретирање" мушкараца и особља, али и лупање чаша и флаша које најчешће плаћа "боља половина".

Кафана "Виолета, кућо стара" у Тополској улици, која је отворена пре четири године, такође, има необичан "начин кумовања" који је познат већини Врачараца.

Објекат у коме се данас служе необични специјалитети има подударност са репликом коју глумац Славко Штимац изговара у филму Специјално васпитање "Где си Виолета, кућо стара", а власници су прво желели да је назову "Стара кућа" јер сам објекат потиче из 1922.

Током радова на њеној адаптацији, случајни пролазник питао је власнике шта се ту отвара и када је чуо да ће на том месту бити кафана, сузних очију је питао да ли она може да се зове Виолета.

Према његовим речима, желео је да се зове тако због девојке у коју се заљубио пред сам почетак Другог светског рата, а која је отишла да ради као болничарка и коју никада више није видео.

У Улици Драгослава Јовановића налази се још један ресторан који носи необично име "Градоначелник". Није познато да ли то има везе са тим што се налази у близини градске скупштине, али топлину амбијента, у коме су смештени предмети, фотографије и многа документа из периода између два светска рата, уз добру евергрин музику, осети свако ко сврати у њега.

Кафана "Луда кућа" на Новом Београду, раније упадљива само по необичном имену, од недавно се прочула и по томе што је у њу често током свог скривања свраћао хашки бегунац Радован Караџић, односно др Драган Давид Дабић.

Место је било познато по добром вину, а сада и гуслама, на којима је др Дабић, уз чашу "медвеђе крви", често забављао госте, а изнад његове главе стајала је слика из времена кад је био вођа босанских Срба.

Гости те кафане још у неверици препричавају шта се десило, а на столу стоји чаша "медвеђе крви", као сећање на посете др Дабића, односно Радована Караџића.

И многе друге београдске кафане и ресторани имају необична имена, али није познато како су дата. Међу њима су "Шта је, ту је", "Митологија", "Павле Корчагин", "Игуана", "Ми Да Ми", "Трач", "Заплет", "Жабар" и друге.