Временске прилике и климатске промене - шта доносе јесен и почетак зиме

Помоћник директора Републичког хидрометеоролошког завода (РХМЗ) Горан Михајловић, у емисији Првог програма Радио Београда "Јутро је", истиче да су тренутне температуре у границама вишегодишњег просека и да представљају уобичајену статистичку слику за ово доба године.

"Ипак, имали смо доста топлог периода и топлије лето, и не само лето, пре свега и август и септембар. Тако да је ово на неки начин сезонска промена, односно прелазак у хладнији део године, и нећемо се више враћати на оне температуре од преко 25 степени", објашњава Михајловић. 

Климатске промене и нова реалност екстремних падавина

Као последица раста температуре, атмосфера има способност да прими више влаге, што доводи до интензивнијих падавина у кратком временском периоду.

"Генерално, један од последица пораста температуре, што може да звучи парадоксално, јесте способност атмосфере да прими више влаге. Са више влаге у атмосфери имамо интензивније кратке падавине, дакле падавине у кратком временском периоду, и у том смислу, дакле, чешћа, интензивнија појава екстремних временских ситуација је нешто што прати климатске промене“, наводи Михајловић, подсећајући на екстремне суше и хидролошке проблеме са реком Дунав током ове године.

Водостај Дунава и изгледи за опоравак

Сушни периоди оставили су дубок траг на речним токовима, а Дунав је ове године обарао неславне минималне рекорде водостаја, међу којима је најнижа забележена вредност на Бездану износила минус 189 центиметара.

Према речима Горана Михајловића, локалне падавине имају миноран утицај на водостај ове реке.

"Пораст водостаја на нашем подручју је, пре свега, резултат падавина на узводном сливу, дакле на подручју Мађарске, Словачке, Аустрије, и то је оно што изостанак падавина и дефицит падавина у последња два до четири месеца управо у том подручју, уз нешто мање залихе снега у Алпима у зимском периоду, који се обично, дакле, топи са почетком топлог дела године и надомести водостај, односно количину воде у реци, све ово је утицало да смо од августа месеца заиста, ух, неколико пута обарали неславни минимални рекорд водостаја“, истиче Михајловић.

Иако је тренутна ситуација нешто боља за око 30 до 40 центиметара изнад апсолутног рекорда, услед недостатка падавина у горњем току, значајније повећање и опоравак не могу се прогнозирати у наредних седам до десет дана. 

Феномен афричког песка – безопасна природна појава

Последњи кишни талас донео је и честице песка из северне Африке, што је појава која се јавља неколико пута годишње, најчешће у прелазним периодима.

"Реч је заправо о једном природном феномену који се јавља неколико пута годишње, али чешће у овим прелазним периодима, јесењем и, и пролећном делу године, када под дејством јаког југозападног висинског струјања имамо снажну струју која подигне песак из Сахаре просто пренесе преко Средоземља, и са појавом влаге, формирања облачности, излучивања падавина, и ове честице се излучују“, појашњава помоћник директора РХМЗ-а.

Он наглашава да је реч о потпуно безопасној појави која нема негативан ефекат по здравље људи и квалитет ваздуха.

Каква нас јесен и почетак зиме очекују

Дугорочне и сезонске прогнозе РХМЗ-а показују да би новембар и почетак децембра могли да донесу више температуре у односу на просек.

"Када је реч о сезонским прогнозама, односно дугорочним и сезонским, можемо рећи да има назнака да би новембар и генерално децембар, дакле и почетак зиме, имали нешто више температуре у односу на просек, што значи да би у новембру средња максимална била између 11 и 14 степени", наводи Михајловић, додајући да ће период карактерисати топло и кишовито време са нешто више падавина од просека, што ће бити корисно за пољопривреду и јесење радове.

Унапређење система ране најаве

РХМЗ континуирано ради на унапређењу система ране најаве и упозорења како би грађани и институције благовремено добијали тачне информације. Поред препознатљивог система метеоаларма, последње две године успешно се примењује и систем СМС хитних информација за опасне метеоролошке појаве.

"Просто, по некој теорији, то је једна од неструктурних мера и информисаност је предуслов безбедности. Дакле, добра поуздана информација о времену, оно да знате шта вас очекује, како бисте негде и испланирали и организовали своје активности, прилагодили ономе што је опасно, а искористили оно што је добро“, објашњава Горан Михајловић у емисији Првог програма Радио Београда "Јутро је“.