Врућина не попушта, у Сомбору измерено 38 степени – шта радити у случају сунчанице и топлотног удара

У 13 часова најтоплије је било у Сомбору, где је измерено 37 степени Целзијуса, према подацима Републичког хидрометеоролошког завода (РХМЗ).

Температура од 36 степени измерена је на Палићу, у Новом Саду, Београду и Ћуприји, док је у Зрењанину, Кикинди, Банатском Карловцу и Сремској Митровици било 35 степени.

У Лозници, Ваљеву, Крагујевцу, Смедеревској Паланци, Великом Градишту, Крушевцу, Нишу и Лесковцу измерена су 34 степена, а у Неготину, Краљеву, Зајечару и Врању 33 степена.

Најсвежије је и даље на Копаонику, где је измерен 21 степен, док је на Црном Врху било 27, а на Златибору 26 степени.

Топлотни талас наставља да јача широм Србије, а температуре су већ у подневним сатима достигле веома високе вредности. Према подацима Републичког хидрометеоролошког завода (РХМЗ), у 12 часова најтоплије је било у Сомбору, где је измерено 36 степени Целзијуса.

Температура од 35 степени измерена је на Палићу, у Новом Саду, Зрењанину, Кикинди, Београду и Ћуприји, док су у Банатском Карловцу и Ваљеву измерена 34 степена.

У Лозници, Сремској Митровици, Крагујевцу, Великом Градишту, Крушевцу и Нишу било је 33 степена, док су у Смедеревској Паланци, Неготину, Краљеву, Лесковцу, Зајечару, Димитровграду и Врању измерена 32 степена.

Најсвежије је и даље на планинама – на Копаонику је измерено 20 степени, док су на Црном Врху и Златибору била 26, а у Сјеници 27 степени.

Према подацима Републичког хидрометеоролошког завода (РХМЗ), у 11 часова најтоплије је било у Сомбору, где је измерено 35 степени Целзијуса.

Температура од 34 степена измерена је на Палићу, у Новом Саду, Зрењанину, Кикинди, Београду и Ћуприји, док је у Банатском Карловцу било 33 степена.

У Сремској Митровици измерена су 32 степена, а у Крагујевцу и Великом Градишту 32 степена. У Нишу, Неготину и Крушевцу температура је 31 степен.

Најсвежије је на Копаонику, где је измерено 19 степени, док су на Црном Врху, Златибору и Сјеници 25 степени.

Топлотни талас јача, а температуре у Србији расту из сата у сат. Према подацима Републичког хидрометеоролошког завода (РХМЗ), у 10 часова најтоплије је било у Сомбору и Кикинди, где је измерено 33 степена Целзијуса.

На Палићу, у Новом Саду, Зрењанину и Банатском Карловцу измерена су 32 степена, док је у Београду температура достигла 32 степена.

У Сремској Митровици било је 31, а у Великом Градишту и Ћуприји 30, односно 31 степен. У Нишу и Крушевцу измерено је 29 степени.

Најсвежије је на вишим планинама – на Копаонику је 19 степени, на Сјеници 21, а на Златибору 25 степени.

Топлотни талас осећа се широм Србије већ од раних јутарњих сати. У 9 часова најтоплије је било у Кикинди, где је измерено 30,4 степена Целзијуса, објавио је Републички хидрометеоролошки завод (РХМЗ).

Према подацима РХМЗ-а, у 9 часова најтоплије је било и у Новом Саду, Кикинди, Банатском Карловцу и Београду, где је измерено 30 степени.

У Зрењанину, Сомбору и на Палићу измерено је 29 степени, док је у Сремској Митровици било 28 степени, а у Великом Градишту 29 степени.

У осталим већим градовима температуре су ниже – у Крагујевцу је измерено 26 степени, у Нишу 25, а у Краљеву 23 степена.

Најсвежије је на планинама и у вишим пределима. На Копаонику је измерено 18, на Сјеници 19, а на Златибору и Црном Врху 23 степена.

Метеоролог Слободан Совиљ изјавио је за РТС да ће се дуготрајан топлотни талас задржати у Србији, а да се његов крај још не може поуздано предвидети.

Највеће врућине очекују се од 5. до 8. августа, када ће температуре у већини места бити око 40 степени, а локално и више.

Совиљ упозорава да су тропске ноћи и продужено трајање високих температура додатни ризик по здравље становништва.

У Србији је у 7.00 најтоплије у Београду, где је измерено 26 степени, док је најсвежије у Сјеници, где је измерено 11 степени, објављено је на сајту Републичког хидрометеоролошког завода.

У Зрењанину је 25 степени, док су у Новом Саду, Банатском Карловцу и Великом Градишту измерена 23 степена.

РХМЗ је издао упозорење на дуготрајан топлотни талас на територији Србије који ће обележиће максималне температуре од 35 до 38 степени, а локално и до 40 степени.

Температуре до 40 степени и тропске ноћи очекују се у Србији током целе прве декаде августа, а најизраженији део топлотног таласа биће од 5. до 8. августа, саопштио је Републички хидрометеоролошки завод.

Према прогнози РХМЗ-а, максималне дневне температуре кретаће се од 35 до 38 степени Целзијуса, док ће локално достићи и 40 степени.

Најизраженији део топлотног таласа очекује се од 5. до 8. августа, када ће у већини места највиша дневна температура бити око 40 степени.

У већим градовима прогнозирају се и тропске ноћи, са минималним температурама од 20 до 24 степена, док ће у Београду ноћне температуре бити од 23 до 26 степени.

РХМЗ наводи да ће се крајем прве декаде августа повећати вероватноћа за локалне пљускове и грмљавину, али без значајнијег освежења.

Иако ће интензитет врућине постепено слабити, максималне дневне температуре и даље ће се у већини места кретати између 30 и 35 степени Целзијуса.

Републички хидрометеоролошки завод (РХМЗ) упозорио је да дуготрајан период веома високих температура представља озбиљан ризик по здравље становништва, уз повећану опасност од избијања и ширења пожара на отвореном, као и неповољне последице по критичну инфраструктуру, саобраћај и пољопривреду.

РХМЗ наводи да дуготрајне врућине доводе до акумулације топлотног стреса и значајно повећавају ризик од топлотног удара, сунчанице и дехидрације.

Најугроженији су деца, старије особе, хронични болесници, труднице, као и људи који раде или дуже бораве на отвореном.

Грађанима се препоручује да избегавају директно излагање сунцу од 10 до 17 часова, редовно уносе течност и, кад год је могуће, бораве у расхлађеним просторијама.

У густо изграђеним урбаним срединама, посебно у зонама са интензивним загревањем асфалта и бетона, топлотно оптерећење биће још израженије.

РХМЗ упозорава и на екстремне услове за избијање и ширење пожара на отвореном.

"Због дуготрајних високих температура и исушене вегетације и земљишта, посебно су угрожене шуме, пољопривредне површине, ниско растиње и запуштено земљиште. У таквим условима пожари се могу брзо ширити чак и при слабом ветру, што додатно отежава њихово локализовање и гашење", указује РХМЗ.

Високе температуре могу имати и значајне последице по критичну инфраструктуру и привреду.

Очекује се повећано оптерећење електроенергетског система и већа потрошња воде, док у саобраћају постоји ризик од деформације асфалта, прегревања мотора, пуцања пнеуматика и смањене концентрације возача.

У железничком саобраћају могућа је деформација шина услед екстремног загревања, а у пољопривреди и сточарству изражен топлотни стрес може негативно утицати на биљну производњу, здравље животиња и продуктивност, наводи РХМЗ.