У наредних неколико дана обарамо температурне рекорде, очекује нас изузетно топло лето

Јесу ли прошли дани временских непогода, обилних падавина и олуја у Србији? Да ли је пред нама тропски талас, какво лето нас очекује, да ли нам стиже врућа афричка маса која може донети температуре и до 40 степени?

Климатолог Владимир Ђурђевић рекао је, гостујући у Дневнику РТС-а, да овај јун у односу на прошлогодишњи није толико лош, пошто смо прошле године од средине маја до средине јуна имали поплаве које су биле врло учестале.

Додаје да су чак 82 општине биле у стању приправности и у њима је забележено плављење, а у 56 општина била је проглашена ванредна ситуација, тако да у том смислу, овај јун можда и није толико лош. За сада.

"Очекује нас топлотни талас који је можда мало раније дошао него што је уобичајено, посебно у смислу његове јачине. Ових дана очекујемо температуре које ће бити за 10 степени више него што су неке очекиване температуре за ово доба године. Близу 40 степени је већ опасно посебно по здравље људи“, рекао је Ђурђевић.

Пролеће, зима и јесен најтоплији икада

Каже да је врло занимљиво да су пролеће, зима и јесен били најтоплији досад – цела 2023. је била најтоплија година у Србији свих времена.

"Тако да је овај топлотни талас који нас очекује, у ствари, наставак обарања тих топлих рекорда и ово вероватно није једини топлотни талас, имаћемо их сигурно у другој половини јуна, скоро сигурно, а можда до тада буде још једна епизода са овако високим температурама“, напомиње Ђурђевић.

Ипак, крајем недеље нас очекује захлађење, између суботе и недеље, које ће нам добро доћи.

"Температуре ће пасти можда пет-шест и до 10 степени, имаћемо можда мало падавина што је добро зато што пољопривредници очекују, посебно ови који се баве производњом кукуруза, мало више кише. И даље смо ипак у некој врсти дефицита падавина гледајући од почетка године до данас“, истиче климатолог.

Где је пољопривреда у овом тренутку

Ђурђевић каже да је пољопривреда фабрика на отвореном и она је самим тим изложена највише овим ситуацијама које су непријатне не само за људе, него и за пољопривредну производњу.

"Пољопривредници врло добро знају да је клима промењена. Сваки године се суочавају са неком врстом екстрема, да ли је у питању град, неко олујно невреме које може да нанесе материјалну штету у смислу јаких ветрова. Имали смо прошле године суперћелијску олују у току лета која је нанела велике материјалне штете у пољопривреди и на крају суше које су у нашој земљи једноставно постале двоструко учесталије него пре“, подвукао је Ђурђевић.

Према његовим речима, у Србији је отприлике дупло више суша него што смо их имали пре 30 или 40 година и то дуплирање није случајно.

"То се десило због глобалног загревања, тако да свака друга суша која се деси у Србији вероватно се не би десила да није глобалног загревања, а суше могу да нанесу материјалне штете које се мере милијардама долара. Имамо неколико суша у прошлости као што је било и 2017. и 2012. и неке можда чак с почетка овог века које су однеле велике материјалне штете и чак се те штете виде у нашем годишњем буџету“, додаје Ђурђевић.

Какво ће бити лето

Климатолог каже да је тешко прогнозирати да ли ће ово лето бити најтоплије досад, јер смо на његовом почетку - треба  да прође неко време.

Тренутне прогнозе не показују да ћемо имати најтоплије лето, али ћемо имати изузетно топло лето. То значи са температурама које су уочљиво изнад просека и са неколико топлотних таласа, истакао је Ђурђевић.

Како каже, код нас је постало уобичајено да у току лета имамо три-четири топлотна таласа. То није ништа неуобичајено. Ми смо се и навикли на ову врсту температура.

Навикли смо на високе температуре

Ђурђевић је направио поређење са летом из 90-тих и 80-тих година и указао када би нам се десило лето из тог периода,  мислили бисмо да се дешава неко ледено доба.

"Људи су се навикли на овако високе температуре, рецимо нека претходна лета која су била исто топлија од просека, али за нешто мање него што је уобичајено, која су била топлија за један степен више од просека - људима се чинило да су та лета била прохладна и да су била кишна. У ствари, лета треба да буду значајно пријатнија од овог што ми сад имамо. Посебно рецимо у градовима те тропске ноћи то су биле појаве које су биле врло ретке у прошлости“, каже Ђурђевић.

Сада у току лета у Београду има и по тридесетак и четрдесетак тропских ноћи због додатног ефекта урбаног острава топлоте што је прилично непријатна ситуација.

Прилагођавање променама

"Сви знамо да лети је тешко спавати уколико нисте у некој климатизираној просторији или у некој просторији која се хлади. Тако да клима је значајно промењена. Једноставно морамо да то прихватимо. У најбољем случају ми ћемо видети још једно додатно загревање у наредних 30-так година и ту чињеницу морамо да прихватимо из разлога што морамо да се прилагодимо тим променама", рекао је климатолог.

Ђурђевић каже да је питање колико ћемо се загрејати после 2050. године.  Да ли ћемо се загрејати још више од тога или ћемо стати на том нивоу.

Сматра да нам треба више зеленила у градовима да бисмо умањили те ефекте урбаног остава.

Пробијање рекорда наредних дана

Климатолог каже да ћемо вероватно у наредних неколико дана пробити рекорде за максималне температуре тих дана у години.

"Може се дестити да 20. и 21. јула имамо највише температуре икад измрене тих датума, са тропским ноћима", рекао је Ђурђевић.

"Институт за јавно здравље "Батут" је издао упозорење на топлотни талас. Требало би да се држимо од тих препорука, које су јасне", закључио је Ђурђевић.