Ултиматум Гадафију

Велика Британија и Француска спремне су за ваздушни напад на Либију. Сједињене Америчке Државе упозоравају Гадафија да се мора повиновати плану УН-а, или следи војна интервенција, али како истиче амерички председник Барак Обама "САД није спреман да ангажује копнене трупе и неће користити силу ван утврђених оквира и циљева, а који се пре свега односе на заштиту цивила". 

Амерички државни секретар Хилари Клинтон отпутоваће у сутра у Париз где ће са европским савезницима и представницима Арапске лиге и Афричке уније разговарати о Либији. 

Међутим, упркос све конкретнијим упозорењима, сукоби у Либији не престају. Побуњеници су напали Гадафијеве снаге на западу земље, у близини града Налет и код границе са Тунисом.

Према изворима из редова устаника, убијена су четири војника и један побуњеник. Борбе су настављене и око Мисрате, док је ситуација у Аџдабији и даље према Бенгазију прилично нејасна.

Побуњеници из Мисрате су Ројтерсу телефоном јавили да је напад Гадафијевих снага одбијен и да је бомбардовање града престало.

Ал Арабија преноси наводе лекара из Мисрате Каледа Абу Селе да пројектили и даље падају и да је погинуло 25 особа, међу којима има и деце.

Тачно време почетка напада на Гадафијеве снаге, укључујући аеродроме и моторизоване јединице још увек није познат, али је Француска рекла да је њеним авионима за покретање акције потребно неколико сати.

Москва се уздржала приликом гласања о резолуцији Савета безбедности УН о увођењу зоне забране лета над Либијом, због бојазни да би таква мера могла да доведе до интервенције широких размера и страдања цивилног становништва.

Немачка је поручила да неће учествовати у војној операцији. "Свака војна операција доводи до цивилних жртава", поручио је шеф немачке дипломатије Гвидо Вестервеле у парламенту.

Британци почињу пребацивање борбених авиона "тајфун" и "торнадо" у базе из којих могу да нападну Либију. У наредним данима очекује се долазак канадских и данских авиона, углавном летелица типа Ф-18.

Најжешћи заговорник бомбардовања, британски премијер Дејвид Камерон је у парламенту објаснио да ће се Британија укључити у операцију УН која је усмерена на застављање "бруталних ваздушних напада, као и употребу копнених и поморских снага".

Иако је Гадафијева влада прогласила прекид ватре, Британија је и даље неповерљива.

"О Гадафију ћемо судити на основу дела, а не речи. Он мора да престане да буде бруталан према свом народу. Ако неће, уследиће мере које ће га натерати на то", изјавио је Камерон за Би-Би-Си. 

Сједињене Државе немају недоумицу о жељеном исходу ситуације у Либији. "Коначан резултат резолуције УН о Либији мора бити Гадафијев одлазак", каже државни секретар САД Хилари Клинтон.

Клинтонова је изјавила да САД жели да се Гадафијеве снаге физички уклоне из источне Либије.

"Прекид ватре не сме бити само на речима, већ на делу. Наставићемо да притискамо Гадафија да оде с власти", истакла је Клинтонова.

Либијске власти су, су одмах после усвајања резолуције у Њујорку, поручиле да су спремне за прекид ватре, али да траже саговорника са којим би то могле да спроведу, рекао је заменик шефа либијске дипломатије Калед Каим.

Неколико сати касније, међутим, Гадафи је рекао да ће се сваком ко покуша да нападне Либију "живот претворити у пакао".  "Ако свет полуди и ми ћемо", рекао је либијски лидер, најављујући "страховит" одговор својих јединица.

Способност либијске војске да се одупре ваздушним нападима НАТО под великим је знаком питања, али амерички војни аналитичари упозоравају на снагу коју имају поједине јединице, посебно оне опремљене борбеним хеликоптерима.

Припреме за акцију америчке авијације су још увек у току, а распоред и снага јединица које ће бити послате на Либију могли би бити познати већ сутра, после састанка високих званичника НАТО у Бриселу.

Ваздушна база Сигонела на Сицилији, која пружа логистичку подршку Шестој флоти америчке морнарице, једна је од најближих база НАТО-а Либији и могла би да буде искоришћена за било какву врсту војне операције.

Канадска телевизија Си-Ти-Ви, позивајући се на изворе из владе, наводи да ће та држава за интервенцију у Либији послати шест авиона "ЦФ-18", слање авиона најавиле су Норвешка и Данска, док је Пољска је понудила логистичку подршку, али не и учешће у борбеним операцијама.

Чиме на НАТО?

Либијска војска пре побуне бројила је 100.000 војника, била опремљена тешком артиљеријом, тенковима, авионима и невеликом морнарицом.

Иако је од почетка сукоба део војске пребегао на страну побуњеника, елитне јединице остале су лојалне Гадафију, пре свега зато што су се налазиле ван регуларних војних структура.

Претпоставља се да их има до 12.000 и да су под командом Гадафијевих чланова породице или круга њему блиских људи.

Регуларна војска Либије, међутим, годинама је трпела последице санкција и небриге. Војна опрема је у лошем стању или неупотребљива.

На папиру, либијска војска располаже са 800 тенкова, међутим, сматра се да многи од њих не раде. Оклопних возила има око хиљаду.

У случају поморског напада, Либију ће бранити 16 обалских и патролних бродова, као и две подморнице, за које се претпоставља да нису оперативне.

Уколико Гадафијева војска одлучи да узврати на ваздушне ударе, либијско небо браниће 394 војна авиона, махом руске и француске производње, од којих многи нису у "возном стању".

Авијација има један Мираж Ф1 (два су побегла на Малту у фебруару), 23 Мига-21, 110 Мига-23, 38 Сухоја СУ-22, два Сухоја СУ-24, 13 авиона Соко Ј21 Јастреб и 116 авиона Соко Г2 Галеб југословенске производње.

Либијска авијација располаже са више од 400 против-ваздушних ракета.