Борба за Африку и Блиски исток

Преокрети у Тунису и Египту, револуција која траје у Либији и протести грађана у Јемену, Бахреину, Оману и Мароку изненадили су свет, а политичаре на Западу узнемирили, преноси Дојче веле.

Америка и Европа деценијама су штитиле деспоте на Блиском истоку и на северу Африке. Вашингтон тамо има читав низ војних база, а Европа се већ 15 година труди да успостави што тешњу сарадњу са севером Африке.

"Овај регион у геополитичком смислу има огроман значај за Запад, пре свих Египат, земља између Азије и Африке, која већ столећима има водећу улогу у региону", сматра египатски критичар глобализације Махду Хабеши.

"Египат има водећу улогу у овом региону и то не само од времена Насера или већ и од фараона Ехнатона, а то знају и Американци. Чак је и Наполеон, када га је 1798. освојио, рекао - 'Египат је најважнија земља на планети'", рекао је Хабеши за Дојче веле.

За Американце је Египат главна тачка у њиховој стратегији на Блиском истоку. Без Владе у Каиру нема гаранције стабилности у региону ни успешне борбе против екстремног исламизма, али ни - слободног приступа Суецком каналу.

Из тих разлога Американци су револуцију у Египту на почетку посматрали са огромном суздржаношћу и били забринути за стабилност земље. Национални савет безбедности САД заседао је сваки дан и анализирало стање у Египту. То показује важност Египта у плановима Вашингтона.

"Тога су постали свесни и обични Египћани током демонстрација. Кад су видели какве су реакције широм света, онда су рекли - 'Нас је Мубарак јефтино продао, ми смо ипак неко'", каже Хабеши.

Сада би, дакле, цена партнерства за Западом могла да порасте. Земље на северу Африке и на Блиском истоку би после револуција могле захтевати сарадњу са Западом на равноправним основама.

Соња Хегази, експерт за Египат у Центру за модерни исток у Берлину, промене на северу Африке ипак посматра више као шансу него као претњу.

Отварање ЕУ за производе из Африке

"Европска унија од 1995. године жели да у том региону, у оквиру свог Процеса из Барселоне, оствари повећање партиципације, бољу прерасподелу економских добара међу становништвом, легалну миграциону политику и поштовање људских права", подсећа Хегазијева.

"Видимо, међутим, да то није функионисало, јер за то није било партнера. Али ако ЕУ властиту политику у последњих 15 година узима озбиљно, има могућност да захваљујући демократски изабраним владама у тим земљама своје циљеве и оствари", каже Соња Хегази.

То, међутим, подразумева да је Европа спремна да партнерским земљама на северу Африке гарантује иста права и дозволи им приступ тржиштима ЕУ, што се пре свега односи на пољопривредне производе, а што засад спречава фармерски лоби у неким земљама ЕУ.

"Сви они који се овим баве већ 15 година говоре да европски пољопривредни лоби мора бити уразумљен, јер ако се жели размена на равноправним односима, афрички пољопривредни производи морају имати слободан приступ европским тржиштима", упозорава Хегази.

"Ако Европа заиста жели демократске и стабилне државе на северу Африке, онда мора помоћи да регион стане на своје ноге и у економском смислу", поручује Соња Хегази.