Бекство или нови план Алијансе

НАТО је на Самиту у Лисабону, у новембру прошле године, објавио да ће војници Алијансе бригу за безбедност Авганистана до 2014. године потпуно препустити војсци и полицији те централно-азијске земље.

Да ли је реч о повлачењу, попут бекства совјетске војске 1989. године и свих војски одатле пре тога, или је реч о новој стратегији, истраживао је РТС у Авганистану.

У престоници Авганистана, Кабулу, виде се последице тридесетогодишњег рата. Прљав је, блатњав и запуштен, али рата више нема.

Талибани нису издржали притисак 140.000 војника западне алијансе и спорадичне борбе воде се само у уском појасу уз пакистанску границу. Савезничке снаге кажу да ће то тако остати и када 2014. године оду из земље.

За многе Авганистанце ратовање за Талибане био је једини извор прихода, јер се то плаћа 100 долара месечно. Држава их сада, кроз процес реинтеграције зове да промене страну. Војска и полиција нуде плате од 125 долара или да се пријаве за разне програме мале привреде коју нуди међународна заједница.

Амбасадор САД у Авганистану Џејмс Кит каже да, док војници још ратују, одмах за њима иду цивили. Не граде одмах бране и мостове, то ће радити касније, кад буде још безбедније.

"За сада покушавају да обезбеде радна места цивилима које би, иначе, могли да регрутују Талибани", каже Кит.

Обука авганистанских оружаних снага

У току је велика мобилизација и обука авганистанских оружаних снага, које би требало да преузму одговорност за безбедност земље када стране трупе оду. Одзив је добар и у 36 провинција већ је распоређено 139.000 војника и 122.000 полицајаца.

У центру за обуку у Бадхису, командир полиције Мухамед Сали тврди да је посао у полицији више од зарађивања за хлеб.

"За мене је највећи мотив то што волим своју земљу и свој народ. Ја враћам свој дуг тако што својим колегама преносим знања која су мени дали у полицијској академији", каже Сали.

Највећи изазов је покретање привреде земље у којој је 80 одсто становништва неписмено, где нема путева, а ван већих градова ни струје ни текуће воде.

Нада се полаже у огромна рудна богатства земље. Само америчка агенција Ју-Ес-Ејд (USAID) обезбедила је за ову годину четири милијарде долара. Међутим, велики пројекти чекају већу безбедност, па се почиње скромно, отварањем школа у којима млади уче да читају и пишу или праве намештај и накит.

Обновљена су и сиротишта, јер само у Кабулу има више од 70.000 деце препуштене улици. Свако пето дете неће доживети свој четврти рођендан. За сада се о њима старају порески обвезници са запада.

Хоће ли ускоро то моћи и њихова држава зависиће од тога да ли ће војска и новац за запада успети да прекину зачарани круг. Док нема безбедности, нема ни великих привредних пројеката, а док нема привреде, безбедност виси о концу.