Ахтисари мири Белгијанце?

После 249 дана политичке блокаде и потпуно јалових преговора фламанских и валонских политичких партија, Белгија је данас оборила рекорд у немогућности да се формира влада.

Светски рекорд до данас је држао Ирак чије су сунитске, шиитске и курдске вође прошле године, тек после 249 дана, успеле да постигну споразум о формирању владе која је заклетву поднела 40 дана касније.

Што се Белгије тиче, иако је прошло више од осам месеци од парламентарних избора, договора нема ни на видику, упркос разним видовима протеста - од демонстрација до бојкота секса и бријања.

У Белгији је, тренутно, проблем покренути и озбиљније преговоре, због чега је краљ Алберт Други јуче одлучио да продужи мандат главном медијатору, вршиоцу дужности министра финансија Дидијеу Рејндерсу.

Колико је ситуација очајна показује и предлог политиколога Роберта Мнукина да посредовање у међустраначким преговорима преузме неки страни медијатор, по могућству Марти Ахтисари, бивши председник Финске који је већ показао свој таленат у Намибији и на Косову, како га је описао тај професор са Харварда.

Ни Фламанац, ни Валонац

"Ја бих предложио да се именује један неутралан медијатор, једна особа која не би била ни Фламанац, ни Валонац. Најбоље би било да то буде неко потпуно стран Белгији, ко би се сматрао неутралним и ко не би имао никакву политичку амбицију у вашој земљи", рекао је Мнукин за дневник Ехо.

"Улога овог медијатора била би да олакша размену мишљења и створи подршку јавности за компромис. То би могло функционисати ако би се стигло до компромиса, који би био довољно реалистичан да ниједна страна не може себи дозволити да га одбије", додао је Мнукин.

Блокада, која је произашла из парламентарних избора одржаних 13. јуна прошле године на којим су у фламанском делу победили сепаратисти предвођени Бартом де Вевером, а у валонском социјалисти на челу са Елијом ди Рупом, изазвала је фрустрацију Белгијанаца.

Тако се, на пример, у виртуелном кампу организованом на Интернету окупило више од 150.000 људи који од својих политичких партија траже да врате новац који су примиле од државе од 13. јуна, јер одбијају да раде посао који им се тражи.